S namerom da utvrdimo u kojoj meri su posledice klimatskih promena uticale na koridore koje koriste velike zveri, postavili smo pet foto zamki na pilot području koje će pratiti da li i u kom obimu na području Parka prirode Stara planina ima velikih zveri. „Poznato je da su medvedu, vuku i risu potrebna prirodna prostranstva kako bi mogli da žive, hrane se i razmnožavaju, međutim, efekti klimatskih promena doveli su do toga da sumnjamo da se njihovo kretanje pomera i to bliže naseljenim oblastima“, ističe Vanja Jakšić iz WWF Adrije. „Kada kažem efekti, mislim na požare koji su sve učestaliji, a krajem prošle godine smo svedočili velikom požaru na Staroj planini, kao i dugotrajnim sušnim periodima koji uništavaju šumsko rastinje. Tu su naravno i promene vodnih režima koje utiču na sušu, ilegalno krčenje šuma, ubijanje divljih životinja ili prekomerna eksploatacija prirodnih resursa. Posledično, onda nema hrane za medveda, ali i populacije prirodnog plena kojima se vuk hrani, pa su primorani da je potraže tamo gde je više ima – u planinskim naseljima. “ dodaje Jakšić.
Divlje vrste su najvažnija arterija života na planeti – omogućavaju razvijanje prirodnih ekositema, rast i normalno funkcionisanje šuma, ali i stabilne, dobro organizovane planinske ekosisteme. Krupne zveri pružaju nam neke od značajnih ekosistemskih usluga, medved hraneći se divljim biljnim vrstama raznosi semena i na taj način doprinosi trajnom očuvanju ekosistema dok sa druge strane vukovi i šakali hraneći se leševima uginulih životinja smanjuju rizike od daljeg širenja zaraza. Zdravi ekosistemi podržavaju razvoj ekonomije, povećavaju otpornost na klimatske promene i obezbeđuju sredstva za život širom sveta.
Najznačajniji uzroci nestanka divljih vrsta su širenje poljoprivrede i urbani razvoj, krčenje šuma, prekomerni ribolov, korišćenje neodrživih izvora energije i zagađenje mora, voda i kopna koji zatim dovode do nestanka staništa divljih vrsta, nestanka vode i klimatske krize.
“Tragovi vuka na koje smo naišli potvrđuju njihovo stabilno prisustvo na Staroj planini. Iako na ovom podneblju nisu ugroženi u velikoj meri, važno je poštovanje principa održivosti i dugoročno preživljavanje lokalne populacije na ovom prostoru. Nadamo se da ćemo na snimcima sa ovih foto zamki imati prilike da vidimo i druge karnivore poput medveda i risa” dodaje ekspert za bioraznovrsnost Duško Ćirović.
Senku na rezultate našeg rada baca nedavno izglasano smanjenje stepena zaštite vuka u okviru Bernske konvencije koje zvanično stupa na snagu 6. marta. Ovakva odluka političkih zvaničnika može ozbiljno da ugrozi ne samo populacije vuka u Evropi, već imajući u vidu da je ova životinja na vrhu piramide ishrane u prirodi i normalno funkcionisanje šumskih ekosistema u kojima vukovi žive.
Kako bismo obezbedili opstanak velikih zveri u njihovom prorodnom okruženju kao i sveli na najmanju moguću meru susrete medveda, vuka i risa sa ljudima, zajedno sa organizacijama i institucijama za zaštitu prirode iz Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Slovačke, Ukrajine i Austrije sprovodimo brojne aktivnosti. Neke od najvažnijih su sadnja rastinja kojim se hrane velike zveri, saradnja sa svim činiocima koji su sastavni deo njihovih koridora (upravljači zaštićenih područja, lovci, predstavnici šumskih i stočarskih zajednica, lokalno stanovništvo i lokalna uprava), kao i postavljanje foto zamki za praćenje ovih životinja. Aktivnost koja nam predstoji u okviru projekta ForestConnect je raščišćavanje pilot područja, a onda i sadnja autohtonih, šumskih sorti voća i žbunja na postojećim koridorima velikih zveri.
Izvor: WWF Adria
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.