Prerada sirove vode predstavlja proces koji je imperativ za sve ozbiljne lokalne samouprave. U Vojvodini taj imperativ posebno dobija na značaju budući da su izvorišta u velikom broju opština zagađena. U Novom Sadu, ovaj proces se strogo kontroliše.
Problemi sa vodosnabdevanjem, curenja na javnoj površini, havarije i isključenja, mogući ekološki problemi i akcidenti, daleko brže se rešavaju kada građani imaju priliku da direktno komuniciraju sa javnim i komunalnim preduzećima nadležnim u toj oblasti. Novosadski „Vodovod“ već šest godina unazad ima Kol-centar, čiji operateri su na usluzi građanima i bave se svim vrstama pritužbi.
Svi veći gradovi u Srbiji svoje otpadne vode direktno izlivaju u vodene tokove bez ikakvog prečišćavanja. Među najvećim zagađivačima reka su naši najveći gradovi, Beograd i Novi Sad. Za rešavanje ovog problema potrebna su velika finansijska sredstva, a Novi Sad je na korak bliže ka dobijanju centralnog prečistača otpadnih voda, jer je u ovom gradu počela izrada njegovog generalnog projekta.
Letnji period, koji sa sobom donosi i visoke temperature, utiče na vodosnabdevanje. Za ovakve prilike gradski vodovodi se pripremaju, a u novosadskom Javno-komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija“ objašnjavaju da se potrošnja u letnjim uslovima povećava u određenoj meri.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Batut", od 155 vodovoda u Srbiji oko 44 odsto njih ne uspeva da obezbedi hemijski i mikrobiološki ispravnu vodu za piće. U Vojvodini potpuno ispravnu vodu za piće ima svega 7, od 42 vodovoda. Postrojenja za preradu i distribuciju vode uglavnom i dalje koriste hlorisanje vode, kao neizbežni deo ovog sistema.