Uoči obeležavanja Međunarodnog dana biološke raznovrsnosti, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorava na dramatičan pad bioraznovrsnosti u svetu. Prema poslednjem Izveštaja o stanju planete, populacije divljih vrsta u proseku su manje za 73% od 1970. godine, a posebno se ističu populacije slatkovodnih vrsta koje su smanjene za 85%.
Do toga nas je dovelo zagađenje, klimatski pritisci, direktno iskorišćavanje resursa, ubrzani tehnološki i industrijski razvoj, kao i nebriga vlada, kompanija pa i svakoga od nas.
Kako bismo sačuvali naše, ali i stanište svih živih bića u regionu, WWF radi na očuvanju i oporavku staništa divljih vrsta, obnovi prirodnih tokova reka, jačanju otpornosti Jadranskog mora, klimatskom prilagođavanju i otpornosti kao i uključivanju najvažnijih donosioca odluka u te procese. Iako su neke zemlje našeg regiona, poput Hrvatske i Slovenije, stavile pod zaštitu 38%, odnosno 40% svoje teritorije, druge, poput Bosne i Hercegovine, zaostaju s tek 3,5%. Delotvornost upravljanja zaštićenim područjima i potreba za prekograničnom saradnjom i dalje su ključni izazovi za očuvanje biološke raznovrsnosti regiona.
“Uticaj koji WWF želi da ostvari je merljiva zaštita, oporavak i održivo, još bolje - zajedničko, upravljanje ključnim vrstama i staništima u regionu, uz istovremeno osiguranje da od oporavka prirode prosperiraju i ljudi. U tom smislu, do 2030. godine želimo da imamo 30% kopnenog područja pod svrsishodnom zaštitom, uspostavićemo slobodan tok za 250 kilometara reka i učiniti da Jadran bude otporan ekosistem koji će hraniti najmanje 1,5 miliona ljudi. Pritom ćemo se i dalje zalagati za održavanje klimatskih politika i politika zaštite bioraznovrsnosti u fokusu i raditi na usmeravanju javnih sredstava u zaštitu prirode i životne sredine”, ističe Dunja Macoko Drvar, programska direktorka WWF-Adrije.
Naš region ima nekoliko značajnih rečnih sistema koji igraju ključnu ulogu u slatkovodnim ekosistemima tog područja. Na primer, delta Neretve je međunarodno prepoznata po svojoj ornitofauni, s više od 310 zabeleženih vrsta ptica. UNESCO-ov prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, takozvani Evropski Amazon, sačinjen od 700 km dugačkog zelenog pojasa koji povezuje više od 800.000 ha izuzetno vrednih prirodnih i kulturnih predela, dom je najveće populacije gnezdećih parova orlova belorepana u Evropi i stanište ugroženih vrsta kao što su mala čigra, crna roda, dabar, vidra i jesetre. Ovaj predeo je takođe, važno odmorište za više od 250.000 migratornih vodenih ptica svake godine.
Treba naglasiti da bioraznovrsnost nije samo biljni i životinjski svet, nego i čovek. Ono što je potrebno nama, potrebno je i svim drugim živim bićima, a to je da imamo prave uslove za život - zdravu hranu, čist vazduh, čistu vodu i što manje vanrednih elementarnih nepogoda.
Izvor: WWF Adria-Srbija
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.