Projekat vredan 2,8 miliona evra sprovodi se na teritoriji Republike Hrvatske i Republike Srbije, a sufinansira ga Evropska unija u okviru Interreg IPA Programa prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija 2021–2027.
Početna konferencija strateškog projekta „RETFOR“ održana je u Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu.
Projekat će se sprovoditi od 1. novembra 2024. do 31. oktobra 2027. godine, sa ciljem povećanja otpornosti na klimatske promene i očuvanja biološke raznovrsnosti ekosistema Spačvansko–bosutskog basena. Sprovođenjem projekta ojačaće se prekogranični kapaciteti za unapređenje otpornosti jednog od najvećih kompleksa hrasta lužnjaka u Evropi. Vrednost projekta iznosi 2.808.128,24 evra, od čega 85% ili 2.386.908,99 evra finansira Evropska unija kroz Interreg IPA Program prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija.
Nosilac projekta su Hrvatske šume d.o.o., a partneri su Javno preduzeće Vojvodinašume, Hrvatske vode, Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine, Centar kompetencija d.o.o. za istraživanje i razvoj Vinkovci, kao i Fond za evropske poslove i razvoj AP Vojvodine.
Konstantinos Soupilas, predstavnik Delegacije Evropske unije u Beogradu, izjavio je da je Program Interreg VI-A IPA CBC Hrvatska – Srbija osmišljen kao instrument koji podstiče saradnju između Hrvatske i Srbije, rešava zajedničke izazove i ukazuje na mogućnosti i potrebu još bolje saradnje između dve zemlje. Program ostaje sredstvo koje pomaže javnim institucijama da steknu uvid u dobre prakse i razviju sopstvene pristupe u duhu prave evropske saradnje. Misija programa, osim jačanja socijalnog, ekonomskog i teritorijalnog razvoja prekograničnog područja, jeste i podsticanje i podrška prekograničnoj saradnji kako bi to područje postalo otpornije na zajedničke izazove. Ti izazovi uključuju, između ostalog, procese ekonomske tranzicije, klimatske promene i dugoročne socioekonomske posledice pandemije COVID-19.
Šumski ekosistemi, pa tako i kompleks šuma Spačvansko–bosutskog basena, suočavaju se sa izazovima klimatskih promena, štetočina i drugih nepovoljnih činilaca. Projekat RETFOR će nam omogućiti da kroz prekograničnu saradnju razvijemo akcioni plan za povećanje klimatske otpornosti šuma u Spačvansko–bosutskom basenu. Posebno bih istakao da je ovaj projekat model kako klimatske izazove možemo rešavati zajednički, uvažavajući principe održivog upravljanja prirodnim resursima. Zahvaljujem svim partnerima i učesnicima na doprinosu i verujem da će RETFOR doneti značajne rezultate za buduće generacije – izjavio je gospodin Igor Fazekaš, član Uprave Hrvatskih šuma na otvaranju današnje početne konferencije.
Važnost prekogranične saradnje naglasio je i direktor JP Vojvodinašume Roland Kokai:
„Prekogranična saradnja je svakako najvredniji rezultat projekta koji se ogleda u prekograničnom uticaju kroz povećanje retencijskog kapaciteta jedinstvenog sistema Spačvansko–bosutskih šuma, ublažavanje štetnog delovanja klimatskih promena na šume hrasta lužnjaka i poboljšanje biodiverziteta zaštitom i revitalizacijom šumskih ekosistema u Spačvansko–bosutskom basenu.“
Direktor Centra kompetencija d.o.o. za istraživanje i razvoj Ivan Ambroš rekao je da je u vremenu globalne nesigurnosti, obezbeđivanje kiseonika, vode i hrane ključno za opstanak, te da šume proizvode preko 20% kiseonika.
„Šume pate pod pritiskom klimatskih promena. Strateški projekat RETFOR odgovara upravo na te izazove kroz konkretne aktivnosti na terenu koje će doprineti otpornosti na klimatske promene za zaštitu i restauraciju ekosistema u Spačvanskom basenu“ – istakao je Ambroš.
Projekat RETFOR predstavlja važnu međusektorsku saradnju u jačanju otpornosti Spačvanskog basena na klimatske promene, rekao je u svom obraćanju predstavnik Hrvatskih voda Vedran Deletis, zamenik direktora Vodnogospodarskog odeljenja za srednju i donju Savu. Hrvatske vode kroz projekat sprovode uspostavljanje monitoringa podzemnih voda i nadvišenje krune pregrade Lipovac kako bi se obezbedila dovoljna količina vode za zaštitu šumskih resursa.
Realizacija projektnih aktivnosti ovog strateškog projekta izazov je i za Hrvatsku i za Srbiju.
„Izuzetno me raduje činjenica da smo deo partnerskog konzorcijuma u ovom projektu, a sve u cilju da se kroz niz usklađenih i jasno definisanih aktivnosti utiče na revitalizaciju šuma Spačvanskog basena“ – naglasio je Igor Kolaković, pomoćnik direktora za tehničke poslove JVP Vode Vojvodine.
Uloga projektnog partnera i domaćina konferencije, Fonda za evropske poslove i razvoj AP Vojvodine, jeste da pruži ekspertizu i olakša proces implementacije projekta po pravilima EU.
„Veoma sam radostan što kroz mogućnost finansiranja putem EU fondova imamo priliku da zajednički rešavamo probleme od ključnog značaja“ – rekao je Ognjen Dopuđ, direktor Fonda.
Kroz prekograničnu saradnju i napredna rešenja, poput sistema monitoringa, obnove vodnih objekata i uspostavljanja Centra za praćenje klimatskih promena, obezbediće se dugoročna zaštita ovog jedinstvenog ekosistema.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.