Ako su smeše stavljene u promet pre 1. juna 2015. godine, a klasifikovane su, obeležene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda („Službeni Glasnik RS”, br. 59/10, 25/11 i 5/12) ili sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN („Službeni Glasnik RS”, br. 64/10 i 26/11), snabdevač ih od 1. juna 2017. godine ponovo obeležava i pakuje u skladu sa Pravilnikom CLP/GHS.
Prelazni period za reobeležavanje i pakovanje smeša ističe navedenog datuma i nakon toga u prometu mogu biti samo hemikalije koje su, ako su klasifikovane kao opasne, obeležene i upakovane u skladu sa CLP/GHS, odnosno na etiketi imaju isključivo CLP/GHS piktogrami opasnosti.
Informativni pult za hemikalije i biocidne proizvode može pružiti dodatne informacije i smernice u vezi sa ovim zahtevom Pravilnika CLP/GHS svim zainteresovanim stranama.
Upoznajte se sa odredbama i zahtevima koji su propisani Pravilnikom CLP/GHS kako bi ih pravilno primenili!
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.