Termalna voda u ovom banjskom lečilištu ima stalnu temperaturu od 32,8 stepeni celzijusa što je svrstava u red hipotermalnih voda sa širokim spektrom delovanja na ljudski organizam. U Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Termal uspešno se leči širok spektar oboljenja kao što su reumatizam, degenerativne bolesti, vanzglobni reumatizam, kožne bolesti, posttraumatska stanja ekstremiteta, sportske povrede... Termal očekuje u skorijoj budućnosti od nadležnih institucija odobrenje još jedne indikacije za lečenje. U pitanju je postoperativna rehabilitacija kardiovaskularnih bolesnika.
Osim u obuku kadrova, ova ustanova je poslednjih nekoliko godina uložila značajna sredstva u nabavku opreme, u izgradnju i rekonstrukciju objekata. U toku su radovi u terapijskom bloku Specijalne bolnice gde se ugrađuje lift, nakon čega se očekuje renoviranje sale za kinezi terapiju i nabavka nove opreme za nju.
Specijalna bolnica za rehabilitaciju Termal Vrdnik raspolaže sa 254 ležaja u sobama i apartmanima, poslovnim centrom pogodnim za organizovanje seminara i stručnih skupova, kao i sa dva restorana. Kapaciteti u banji su, bez obzira na godišnje doba, dobro popunjeni. Pored 5 postojećih bazena sa termalnom vodom, u neposrednoj blizini objekta nalaze se sportski tereni za mali fudbal, košarku i odbojku. Staze zdravlja imaju posebno važno mesto u planovima za unapredjenje banjske ponude a sa Nacionalnim parkom Fruska gora definisano je nekoliko ruta.
Ne treba zaboraviti da su u neposrednoj blizini Vrdnika smešteni brojni kulturno- istorijski spomenici, među kojima se svojom lepotom i vrednošću posebno ističe 16 fruškogorskih manastira. Vredi obići i arheološko nalazište Sirmijum, rimski izvor i vodovod Alma Monsa a organizovanjem izleta do raznih destinacija na Fruškoj gori, gostima se pruža mogućnost da uživaju u očuvanim prirodnim lepotama ovog nacionalnog parka.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.