Monitoring je polazna tačka za bilo kakvu analizu trenutnog stanja ali i u planiranje mera na poboljšanju životne sredine. Danas, rad na monitoringu životne sredine podrazumeva ispunjenje visokih zahteva: dobijanje ovlašćenja, akreditacija, kontinuirane edukacije kadra, dostizanje dovoljnih kapaciteta u prostoru i opremi. Grad Novi Sad ima dobar sistem monitoringa već dugi niz godina. Prati se preko 10 parametara kvaliteta životne sredine, a u budućnosti bi se trebalo raditi na praćenju svetskih trendova i objedinjavanju podataka.
Ekološko-edukativni film "Koliko nam je zdrav grad?" posvećen je monitoringu životne sredine u Novom Sadu. Nastao je tokom prvih 5 meseci 2011. godine u realizaciji produkcijske kuće “Contrast Media”, uz podršku Gradske uprave za zaštitu životne sredine. U filmu su objedinjeni projekti praćenja važnih parametara kvaliteta vode, vazduha i zemljišta koje sprovode značajne institucije na teritoriji grada Novog Sada. U realizaciji projekta učestvovalo je 18 eminentnih stručnjaka sa novosadskih fakulteta i instituta
Film u celosti možete pogledati ovde.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.