planeta tmb

5. juna svake godine obeležava se Svetski dan zaštite životne sredine i toga dana se u celom svetu organizuju različite ekološke aktivnosti i kampanje.

Ljudi širom sveta angažuju se zajedno da obezbede čistiju i zeleniju budućnost za sebe i buduće generacije.

 

pcela tmbSvetski dana pčela obeležava se od 2017. godine, kada su države članice Ujedinjenih nacija prihvatile predlog Slovenije da se ovaj dan proglasi  praznikom u slavu ovih izuzetno važnih polinatora. Osim svima omiljenog meda, pčele nam daju polen, vosak, matični mleč i propolis. Pored pčelinjih proizvoda koji su nam dragoceni, ne treba zaboraviti daleko veću i važniju ulogu koje imaju pčele. Ovi insekti obavljaju zadatak koji je od vitalnog značaja za agrikulturu - oprašivanje.

Šta su nam zaista donele klimatske promene shvatićemo i doživeti u potpunosti već oko 2050. godine.

Kratkoročni uticaj primetan je i sada, kao i proteklih godina. Posledice klimatskih promena već su postale deo naše svakodnevice.

Planinski venci koji oduzimaju dah, bistre reke i čiste šume, samo su neki od razloga zbog kojih se veliki broj ljudi svakodnevno kreću planinskim stazama, istražujući i uživajući  u netaknutoj prirodi.  U milenijumskoj borbi brzih reka i planinskih masiva nastaju fascinantne formacije koje samo priroda može da stvori.

Svetski dan vlažnih područja (Dan Ramsara) obeležava se 2. februara, kako bi se ukazalo na značaj vlažnih područja, podsetilo na neophodnost njihovog očuvanja, kao i da bi se podigla svest javnosti o značaju i zaštiti vodenih, močvarnih staništa.

vrste tmb

Populacija divljih životinja smanjila se za 60 odsto od 1970. godine, navodi se u izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF) koji upozorava na dramatičan, kontinuiran gubitak i promene u biodiverzitetu.

Za izveštaj "Živa planeta", koji je WWF uradio sa Londonskim zoološkim društvom, praćeno je 4.005 različitih vrsta ptica, riba, sisara, vodozemaca i gmizavaca.

 

uzice tmbMinistarstvo rudarstva i energetike i USAID-ov projekat „Bolja energija“, uz podršku Svetske banke i Banke Poštanska štedionica, pokrenuli su nacionalnu kampanju pod nazivom "Manji računi, veći komfor, čistiji vazduh", u okviru koje će održati serija tribina u 10 gradova i opština Srbije.
 

Svetski dan čistog vazduha, 3. novembar, obeležava se različitim manifestacijama širom sveta. Glavni izvori zagađenja vazduha su industrija, saobraćaj, zagrevanje stanova. U našoj zemlji, jedan od najvećih zagađivača vazduha je saobraćaj a uzroci su loš kvalitet motornih goriva i upotreba starih vozila bez katalizatora.

dug tmb

Čovečanstvo za svoje potrebe nemilice troši resurse planete – naše  potrebe su sve veće a prirodni resursi se rapidno smanjuju. Svake godine međunarodna istraživačka organizacija “Mreža za globalni ekološki otisak”  objavljuje  Dan ekološkog duga tj. datum do kojeg čovečanstvo potroši prirodne resurse koje Zemlja može da obnovi u jednoj godini. Ove godine, u ekološki dug ušli smo 2. avgusta, što znači da ljudi na planeti  trenutno koriste resurse 1,7 puta više nego što ekosistemi mogu da se regenerišu.

valjevo tmb

Veliki broj zgrada u Valjevu izgrađen je u periodu od 1960-1985. godine, kada se nisu pratili standardi gradnje, koji za cilj imaju dostizanje energetske efikasnosti. Ove objekte, nažalost, odlikuje prevelika potrošnja toplotne energije jer dotrajalost fasada, stara stolarija i neizolovani betonski zidovi gube toplotu i povećavaju račune stanarima. Ovakve zgrade su najveći potrošači energije u Srbiji i na njih  odlazi oko 40% ukupne finalne energije, pa samim tim i predstavljaju najveći potencijal za uštede.

ENERGETSKA EFIKASNOST

  • Energetska efikasnost kao strategija za budućnost
  • Pametne zgrade
  • Edukacija elektromontera u NORCEV-u
  • Štedljive sijalice
  • Priroda u službi zdravlja - SB “Termal” u Vrdniku
  • Stop krađi električne energije
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.
Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Opširnije

Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.

Opširnije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.

Mogućnost permanentnog obrazovanja omogućava se formiranjem obrazovnih centara a jedan od takvih je Nastavno obrazovno rekreativni centar Elektrovojvodine - skraćeno NORCEV.

Opširnije
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Opširnije
Čovek je deo prirode i  neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.


Opširnije
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа. Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.

Opširnije