Ministar je predstavnicima nevladinih organizacija predstavio rezultate Konferencije KOP 23, detalje učešća delegacije Srbije, kao i dalje planove po ovom značajnom međunarodnom pitanju.
„Jedno od prioritetnih zadataka Ministarstva biće usvajanje zakona o klimatskim promenama, kojeg će pratiti plan sa precizno navedenim merama nosiocima aktivnosti i rokovima. Zakon o klimatskim promenama jedan je od najkomplikovanijih i najzahtevnijih kako u pogledu sprovođenja, tako i u finansijskom smislu, ali on mora biti usvojen što pre, jer ono što danas radimo imaće efekat tek za nekoliko godina“, naglasio je Trivan.
Pored borbe protiv klimatskih promena i prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima, u prioritetu rada Ministarstva u narednom periodu biće i proces pristupanja Evropskoj uniji. Ministarstvo, pored zakonodavnog okvira, baviće se i praktičnim okvirom, odnosno praktičnom primenom mera zaštite životne sredine. U rešavanju svih ovih prioritetnih pitanja značajni su podrška i saradnja sa nevladinim sektorom, rekao je Trivan u svom obraćanju.
„ Dijalog sa NVO postaje praksa rada Ministarstva, jer bez saradnje sa civilnim sektorom nema pravih rezultata“, istakao je Ministar i dodao da je Ministarstvo za narednu godinu izdvojilo znatno veća sredstva iz budžeta namenjena radu i aktivnostima nevladinog sektora u oblasti zaštite životne sredine.
Ministar Trivan ovom prilikom predstavio je učesnicima panela svoje novoizabrane pomoćnike. Kadrovsko i finansijsko jačanje Ministarstva osnovni su preduslov za preduzimanje konkretnih praktičnih mera, ne samo u borbi protiv klimatskih promena, već po svim pitanjima zaštite životne sredine, naglasio je Ministar.
Zamenica stalne predstavnice UNDP u Srbiji, Steliana Nedera istakla je da je neophodna brža i zajednička akcija, kako bi ostvarili ciljeve Sporazuma iz Pariza. „Potrebno je da svi povećamo ambicije u planiranju i sprovođenju mera protiv klimatskih promena. Dijalog i razmena informacija su neophodne na putu ka zelenoj budućnosti“, rekla je Nedera.
Učesnici panela u diskusiji su istakli prioritetna pitanja na kojima bi se trebalo angažovati u narednom periodu, kao što su međusektorska saradnja i sinergija u sferi zelene ekonomije, obrazovanje za održivi razvoj, jačanje inspekcije, potrebi monitoringa parametara životne sredine, neophodnosti pošumljavanja itd.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.