Dan planete Zemlje prvi put je obeležen 22. aprila 1970. godine u Sjedinjenim Američkim Državama i ovaj datum smatra se početkom modernog ekološkog pokreta. Toga dana desile su se velike demonstracije koje su izvele na ulice i u parkove širom zemlje preko 20 miliona Amerikanaca. Protesti su bili usmereni protiv ugrožavanja prirodne sredine izlivanjem nafte, zagađenjem iz fabrika i energetskih centrala, deponija… Tražilo se zaustavljanje trovanja životne sredine otpadnim vodama, pesticidima, izduvnim gasovima automobila i zaštita divljih vrsta.
Sve organizacije koje su se prethodno, pojedinačno, bavile nekom od navedenih tema udružile su se u mrežu Earth Day Network, koja se, zatim, od 90-ih godina, proširila svetom i postala najveća organizacija za mobilisanje na akcije.
Svake godine, milioni ljudi u preko 150 zemalja sveta, uz pomoć 50 hiljada partnerskih organizacija, učestvuju u raznim ekološkim aktivnostima na Dan planete Zemlje.
Dan planete Zemlje zvanično se obeležava od 1992. kada je na Konferenciji Ujedninjenih nacija o životnoj sredini u Rio de Žaneiru ustanovljen dugoročni Program za promociju održivog razvoja.
Stručnjaci upozoravaju da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta širom sveta pred izumiranjem, što ozbiljno dovodi do narušavanja čitavog ekosistema i biološke raznovrsnosti. Kao ključne uzroke izumranja vrsta, biolozi navode uništavanje staništa ljudskom aktivnošću, nekontrolisanom eksploatacijom svih izvora Zemlje i njenog biljnog i životinjskog sveta kao i zagađenjem životne sredine. Ugrožene su i brojne biljne i životinjske vrste u Srbiji.
Ljudi su nesumnjivo najveći krivci za menjanje klime čitave planete i narušavanja prirodne ravnoteže svojim aktivnostima: doprinos klimatskim promenama (globalno zagrevanje usled „efekta staklene bašte“), krčenjem šuma, gubitkom staništa, trgovinom i krivolovom, neodrživom poljoprivredom, zagađenjem pesticidima…
Posledice su dalekosežne, a kao krajnji „korisnik“ javlja se čovek, koji strada od negativnih posledica po zdravlje zbog svojih sopstvenih postupaka.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.