„Zbog toga što smo prepoznali potrebu uklanjanja divljih deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta, nova Pokrajinska vlada je po prvi put uvela ovu meru podrške, na šta je pribavljena saglasnost Ministarstva poljoprivrede. Ukupna vrednost investicija je na nivou od oko 11,5 miliona dinara, učešće Pokrajinskog sekretarijata je oko osam miliona dinara. Na ovaj način, u osam lokalnih samouprava koje su dobile ova sredstva, biće uklonjeno blizu 20 hiljada kubnih metara otpada. Time će biti obezbeđeno 17 hektara novog obradivog zemljišta, koje će moći da se, po godišnjem programu lokalnih samouprava, daje u zakup i da se tako ostvare prihodi i za Republiku, Pokrajinu i za lokalne samouprave“, izjavio je Radojević.
Danas su potpisani i ugovori sa sedam lokalnih samouprava za dodelu sredstava za opremanje poljočuvarske službe. Ukupna vrednost tih ugovora je preko 15 miliona dinara, od toga je učešće Pokrajinskog sekretarijata oko 7,5 miliona dinara.
Vuk Radojević je istakao da će Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu nastaviti da sprovodi ove mere i u narednoj godini, te da će se i u narednoj godini za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta obezbediti 15 miliona dinara.
Govoreći o konkursu za razvoj šumarstva, danas su potpisani ugovori o dodeli bespovratnih sredstava u vrednosti većoj od 120 miliona dinara. Sredstva su izdvojena, pre svega, za pošumljavanje, melioraciju degradiranih šuma, širenje mreže šumskih puteva i unapređivanje rasadničke proizvodnje. Sredstva su ostvarila javna preduzeća, kao što su „Vojvodinašume“, Nacionalni park Fruška gora i Institut za nizijsko šumarstvo, ali to pravo su iskoristila i druga pravna, koja će na svom zemljištu i zemljištu fizičkih lica da podignu nove šume.
Koncipirane su mere za povećanje šumovitosti i za narednu godinu i tim povodom je pokrajinski sekretar za poljoprivredu pozvao sve lokalne samouprave da aktivnije pristupe merama pošumljavanja.
„Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je i u 2017. godini obezbedio dovoljno finansijskih sredstava. Međutim, moram da izrazim nezadovoljstvo što je samo jedna lokalna samouprava po ovom konkursu iskoristila pravo na bespovratna sredstva za pošumljavanje“, rekao je Vuk Radojević.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.