"Resorni sekretarijat se već godinama trudi da pomogne opštinama i gradovima da unaprede kvalitet svojih planskih dokumenata i podržava sve aktivnosti da unaprede stanje životne sredine i reše svoje ekološke probleme", rekao je dr Slobodan Puzović. "Svesni smo da sredstva koja se raspodeljuju ni približno ne odgovaraju potrebama da bi sve nagomilane probleme rešavali u kratkom vremenskom periodu. Pokrajinski sekretarijat smatra da treba da istrajemo u procesu da zajedno rešavamo sve probleme i da lokalne samouprave u nama prepoznaju partnere koji ih nikada neće izneveriti. Ono što imamo trudimo se da svake godine plasiramo na pravi i transparentan način, da izaberemo najkvalitetnije projekte koji omogućavaju opštinama da se razvijaju, da privlače investicije i, istovremeno, da čuvaju i unapređuju stanje životne sredine."
Na konkurs za sufinansiranje izrade prostornog plana, plana generalne regulacije, kao i plana detaljne regulacije radnih zona prijavilo se 26 lokalnih samouprava i za sve njih su obezbeđena sredstva u ukupnom iznosu od 39,2 milion dinara. Prema rečima zamenice pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Sanje Čiplić, izrada planskih dokumenata izuzetno je važna za razvoj opština i, posebno, plan detaljne regulacije radnih zona, koji će biti ikorporiran u Studiju razmeštaja radnih zona u Vojvodini i na taj način će podaci o opremljenosti zona biti dostupn potencijalnim investitorima.
Na konkurs za sufinansiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine: rešavanje problema neadekvatnog odlaganja otpada, sanaciju i rekultivacija postojećih deponija, podizanje zaštitnih zelenih pojaseva, kao i za nabavku opreme i uređaja za očuvanje životne sredine kapitalnog karaktera u 2014. godini, konkurisalo je 26 opština sa 30 projekata. Finansijsku podršku dobilo je 16 opština, u ukupnom iznosu od 17 miliona dinara.
Resorni sekretar dr Slobodan Puzović je istakao da je 17 miliona dinara malo para za sve ekološke probleme. On je naveo da suštinski problem na teritoriji Vojvodine koji se odnosi na upravljanje otpadom, sanaciju zagađenih vodotoka, unapređenje zaštitnih zelenih pojaseva proističe, između ostalog, iz toga što je ukinut republički Fond za životnu sredinu, s kojim je Pokrajinski sekretarijat sarađivao i za ove namene zajednički je bilo obezbeđeno više 200 miliona dinara godišnje.
"Kada je taj Fond 2012. godine ukinut, sredstva koja su se u njemu sakupljala, a bila su od četiri do šest milijardi dinara, odlaze u republički budzet i ne znamo za koje se namene koriste", rekao je Puzović. "Zbog toga smo mi više puta insistirali u izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini da se definiše da Pokrajina, kao i Republika i lokalne samouprave, ima određena sredstva iz taksi i naknada, koja bi bila namenjena za zaštitu životne sredine."
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.