U oblasti zaštite životne sredine podržano 67 projekata, sa ukupno 4,6 miliona dinara a interesovanje udruženja građana širom Vojvodine, bilo je izuzetno veliko. Samo u oblasti zaštite životne sredine pristiglo više od dve stotine prijava.
Podržani su projekti koji promovišu značaj zaštite životne sredine, kao i projekti sa konkretnim aktivnostima u oblasti zaštite prirodnih vrednosti, očuvanja i unapređenja biodiverziteta. Takođe, podržani su i programi edukacije i podizanja svesti javnosti o važnosti očuvanja životne sredine.
U oblasti arhitekture, urbanizma i graditeljstva, podržano je 27 projekata, sa ukupno dva miliona dinara. Podržani su projekti kojima će se promovisati urbano, arhitektonsko i graditeljsko nasleđe, princip pristupačnosti, univerzalnog dizajna, energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.
Na konferenciji za medije potpisani su i ugovori sa predstavnicima nekoliko udruženja građana kojima je odobreno sufinansiranje projektnih aktivnosti.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.