Udruženja će za realizaciju projektnih aktivnosti u okviru zaštite životne sredine, urbanizma i graditeljstva, dobiti sredstva u visini od 6 miliona koje je izdvojio Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
Na konferenciji za novinare, koja je prethodila potpisivanju ovih ugovora, resorni sekretar dr Slobodan Puzović predstavio je rezultate konkursa, na koje se kada je reč o udruženjima građana prijavilo 115 organizacija, koje su ponudile isto toliko projekata u delu namenjenom unapređivanju životne sredine. Sekretarijat je opredelio 150.000 dinara po projektu, uz uslov da jedna organizacija može konkurisati samo sa jednim projektom, kako bi se pružila šansa da što veći broj zainteresovanih korisnika dobije ova sredstva. Ukupna vrednost sredstava namenjenih udruženjima građana za projekte u okviru oblasti zaštite životne sredine iznosi tri miliona dinara. U ovom delu ukupno je podržano 45 udruženja građana. Isto toliko sredstava namenjeno je ovim organizacijama za projekte u oblasti arhitekture, urbanizma i graditeljstva, gde je ukupno zahtevano 4,5 miliona dinara. Prijavljenih je bilo 29, i kako je istakao reserni sekretar, svi ovi projekti su dobili podršku.
Kada je reč o podršci od blizu 17,4 miliona dinara korisnicima ribolovnih voda, naglašeno je da u Vojvodini postoji 12 korisnika u okviru ribarskih područja „Srbija – Vojvodina“ , koji upravljaju sa 19 ribolovnih područja. Na sedam javnih preduzeća je izdvojeno 12,7 miliona dinara, dok je za tri privatna preduzeća koja su takođe zvanično korisnici ribolovnih voda, Sekretarijat namenio 3,7 miliona dinara, a za dva udruženja građana ukupno 900.000 dinara.
Dr Slobodan Puzović je istakao da su ova sredstva, koja su namenjena korisnicima ribolovnih voda jedina sredstva u Srbiji, koja se dodeljuju za ove namene. Sredstva su koriste za nabavku opreme, opremanje ribočuvarske službe, kao i za obezbeđivanje osnovnih sredstava za rad te službe, te poribljavanje, sanaciju i unapređivanje ribljih staništa. Za oba konkursa, putem kojih su dodeljena sredstva udruženjima građana i korisnicima ribolovnih voda, rok za realizaciju projekata je decembar 2014. godine.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.