Ovaj program realizovan je u saradnji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. Cilj programa je bio razvijanje i unapređivanje rada u oblasti zaštite životne sredine u vrtićima i osnovnim i srednjim školama na teritoriji Vojvodine.
Čestitajući nagrađenima, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić rekao je u svom pozdravnom obraćanju, da je najvažniji cilj projekta bio da pokušamo da kod najmlađih utičemo na promenu loših navika i da im pružimo edukaciju koja će dovesti do usvajanja nove ekološke i energetske kulture. Ukazujući da druge planete nemamo, Grbić je naveo upozoravajući primer.
„Prema nekim procenama, 2050. godine će u morima i vodama biti više plastične ambalaže nego riba. Strašan je podatak, ako znamo da danas imamo oko 100 milijardi boca koje se ne recikliraju u potpunosti, nego svega 30-tak odsto. Na to moramo da utičemo i da najmlađima ukažemo da budu bolji od nas, da čuvaju planetu Zemlju i energente koje imaju, sa osnovnim ciljem – a to je održivost“, rekao je Grbić.
Podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine Brankica Tabak je rekla da ovaj sekretarijat punih osam godina podržava program „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“.
„Učešćem u ovom programu učenici aktivno razmišljaju i konkretno doprinose zaštiti svog prirodnog okruženja. U prethodnih sedam godina je učestvovalo preko 60 odsto vaspitno-obrazovnih ustanova na teritoriji AP Vojvodine, odnosno 373 ustanove. Cilj nam je da se i u narednoj školskoj godini na javni poziv za učešće u programu odazove što veći broj škola. To bi bila potvrda da su svesni ulaganja u njihovu budućnost u neugroženoj životnoj sredini“, rekla je Brankica Tabak.
Ona je navela da su u ovoj školskoj godini bile prijavljene 84 ustanove, da je nagrađeno 19 najuspešnijih predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola i škola za decu sa smetnjama u razvoju.
Pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Livia Korponai je izrazila zadovoljstvo što se u proteklih osam godina ovaj program prilagođava mogućnostima i potrebama učesnika, jer je više od polovine vaspitno-obrazovnih ustanova iz Vojvodine prepoznalo značaj da briga o mikrosredini i okruženju u kojem svakodnevno boravimo postane stalni način razmišljanja i delovanja, a ne samo dok traje program.
Partneri na realizaciji ovog programa su bili Pokret gorana Vojvodine i Fondacija Riken za reciklažu limenki.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.