Na svečanoj dodeli ugovora organizacijama koje su dobile institucionalne grantove okupljene zvaničnike Vlade Republike Srbije, Švedske agencije za međunaordni razvoj (Sida) kao i prisutne zvanice pozdravila je gospođa Gordana Kožuharova, direktorka za Jugoistočnu Evropu Regionalnog centra za životnu sredinu i zahvalila se na velikom ineresovanju za ovaj skup. Gospođa Kožuharova istakla je da je «CSOnnect program» primarno usmeren na osnaživanje kapaciteta organizacija civilnog društva kako bi imale aktivnu ulogu u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj Uniji. Dodatno, gospođa Kožuharova upoznala je prisutne sa činjenicom da je odnedavno REC kancelarija u Srbiji, punopravni član Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, radne grupe za životnu sredinu i da će rad ovog tela podržavati.
Gospođa Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije čestitala je svim dobitnicima institucionalnih grantova i istakla značaj civilnog društva u pregovorima sa Evropskom Unijom pri otvaranju Poglavlja 27. Gospodin Ula Anderson (Ola Andresson) direktor sektora za razvoj Ambasade Švedske izrazio je posebno zadovoljstvo što će «CSOnnect program» pružiti podršku ne samo direktnim dobitnicima grantova već svim organizacijama civilnog društva koji se bave zaštitom životne sredine, ali i što će dati svoj značajni doprinos razvoju civilnog društva. Gospođa Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, čestitala je dobitnicima grantova i istakla da unapređenje životne sredine vidi kao zajednički posao koji vodi ka napretku u pregovorima po otvaranju Poglavlja 27. Među visokim zvanicama događaju je prisustvovao i gospodin Vanja Udovičić, Ministar omladine i sporta Republike Srbije
Nakon pozdravnih poruka zvaničnika, svečano su uručeni ugovori organizacijama dobitnicama grantova i to: Mladim istraživačima Srbije iz Beograda, Centru za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR iz Subotice, Asocijaciji za razvoj ibarske doline – IDA iz Kraljeva, Organizaciji za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA iz Beograda, Pokretu gorana Vojvodine iz Sremskih Karlovaca, Timočkom klubu iz Knjaževca, Timočkom omladinskom centru iz Zaječara, Forumu civilne akcije iz, Požege, Inženjerima zaštite životne sredine iz Novog Sada, Centru za evropske politike CEP iz Beograda i Društvu mladih istraživača Bor iz Bora. U okviru trogodišnjeg «Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine» Regionalni centar za životnu sredinu započeo je novi, inovativni pristup u podršci organizacijama civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine sa ciljem podrške institucionalnom jačanju onih organizacija civilnog društva koje imaju potencijal da preuzmu vodeću ulogu u ključnim izazovima vezanim za životnu sredinu u budućim pregovorima Srbije sa EU u okviru Pregovaračke grupe 27.
Ukupan fond CSOnnect Programa od 800,000 evra namenjen je direktnoj finansijskoj podršci organizacijama davanjem nepovratnih finansijskih sredstava (u dva poziva biće dodeljeno po 400,000 evra). Konkursom definisan maksimalni pojedinačni iznos granta bio je 45,000 evra. U selekciji predloga pristiglih u okviru javnog konkursa, komisija se trudila da prepozna liderske organizacije civilnog društva koje imaju zagovaračke kapacitete i koje okupljaju oko sebe kvalitetne mreže OCD-ova, ali i organizacije koje jasno i nedvosmisleno mogu da budu kredibilni partneri institucijama Republike Srbije i Evropske unije vezano za Pregovaračku grupu 27.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.