Dr Puzović je ovom prilikom naglasio da je suštinsko pitanje o kojem valja povesti računa, kako legalizovati određeni broj objekata koji se vode kao nelegalna gradnja, a da to ne ugrozi interes i prava ostalih građana Srbije koji nemaju nelegalno izgrađene objekte. Takođe, kako je istakao, važno je i pitanje kako to uraditi a da se ne ugroze sektorske politike na teritoriji Republike Srbije, odnosno sprovođenje pojedinih sektorskih zakona. U Sekretarijatu je postojeće zalaganje da se legalizuju svi objekti koji ne ugrožavaju javni interes. Poseban aspekt u ovom poslu je i kako obezbediti da se kroz legalizaciju ne ugrozi bezbednost građana, pogotovo kod objekata koji će se koristiti za javne i komercijalne namene, kao i kako obezbediti da se kroz legalizaciju ne ugroze osnovni elementi životne sredine, pre svega kvalitet vode i zemlje na teritoriji Srbije.

„Mi imamo dovoljan kapacitet, poznajemo stanje na terenu i bavimo se tim delatnostima i mogli smo dati odgovarajuće predloge“, istakao je dr Puzović, i naveo da je u ovakvom Nacrtu sporno i to što se teži izjednačavanju onih građana koji su do sada poštovali zakone, koji su radili u skladu sa procedurama i imaju legalne upotrebne i građevinske dozvole i koji su to platili, sa onim građanima koji su to činili nelegalno. Naime, ono što će na ovaj način biti moguće, jeste da oni koji su nelegalno digli veoma velike objekte, i to često na problematičnim mestima, koja se nalaze na zaštićenim područjima i važna su sa aspekta odbrane od poplava, na primer, sada legalizuju te objekte za simbolične sume novca, koje se kreću od 3.000 do 50.000 dinara“, izneo je dr Puzović.
„Jedan od ključnih negativnih potencijalnih uticaja ovog Nacrta zakona o ozakonjenju nelegalnih objekata jeste na životnu sredinu i zaštićena područja. Predviđeno je da se neće ozakonjavati ono što je u prvom stepenu zaštite u Nacionalnom parku Fruška gora i drugim zaštićenim područjima. Mi na sreću u Vojvodini zbog našeg aktivnog rada i prisustva na terenu nemamo nelegalnu gradnju, ali imamo divljih objekta u drugom i trećem stepenu zaštite, te je svaka legalizacija divlje gradnje na tim područjima opasna jer nam ne dozvoljava da sačuvamo te prirodne vrednosti i na adekvatan način prezentujemo javnosti. Naime, često na tim lokalitetima čuvamo staništa i obezbeđujemo kvalitetan vodni režim, čuvamo vodne i šumske resurse, što je nemoguće ukoliko cveta divlja gradnja i ukoliko nisu rešena pitanja divljih deponija“, kazao je pokrajinski sekretar.
Kada je reč o klizištima, kako je istaknuto, u Vojvodini ih nema mnogo, ali se u Srbiji to meri na desetine hiljada i ako ovo ozakonjenje ne bude rađeno odgovorno i stručno, verovatno će uz odgovarajuće veze mnogi nelegalni objekti na osetljivim lokalitetima biti legalizovani, a onda će država biti u problemu, ukoliko imaju legalan objekat, da nadoknadi štetu ukoliko strada na aktivirnom klizištu.

„Procena je da u našoj zemlji ima oko milion i po nelegalnih objekata, ali se u obrazloženju Nacrta ovog zakona o ozakonjenju kaže da to niko tačno ne zna. Verovatno ih ima i do dva miliona, a to je prosečno jedan nelegalni objekat na četiri stanovnika u našoj Republici, a što govori o veličini problema. Mi se zalažemo u Sekretarijatu da se legalizuju svi objekti, koji ne ugrožavaju javni interes, druge stanovnike Srbije, opšte namene i provođenje prostorno-planske dokumentacije i koji ne ugrožavaju prirodnu baštinu i životnu sredinu u Srbiji. Naravno, da to bude uz one uslove što se tiče naknade i uređenja zemljišta pod kojima su i drugi ljudi koji na tim prostorima imaju objekte platili po legalnoj proceduri i zakonu“.

Veliki je problem što se odgovornost kroz ovaj nacrt da se sve ovo drži pod kontrolom i da ovo ne bude poziv na novi stampedo divlje gradnje jeste na građevinskoj inspekciji. Znajući koliki je broj građevinskih inspektora u Srbiji, smatramo da je nemoguće da taj mali broj inspektora obiđe sve svoje zone u narednih šest meseci, i da popiše svih tih milion i po objekata i izda svakom odgovarajuća rešenja i dovede sve to u stanje ozakonjenja, odnosno gde je to moguće“, mišljenja je pokrajinski sekretar Slobodan Puzović. Kako je još naveo po ovom pitanju, smatra da je to izuzetno kratak i nemoguć rok, što će dovesti do zagušenja, a ujedno ti isti inspektori treba da vode računa i spreče novu divlju gradnju u svojim rejonima, što je po dr Puzoviću neizvodljivo. Zato je su u Sekretarijatu stanovišta da će ovakav Nacrt izazvati i biti poziv za novu nelegalnu gradnju na teritoriji Srbije.
Resorni sekretar istakao je da je u redu da cena ozakonjenja bude niska ili čak da to bude besplatno za građane koji imaju samo jedan objekat i koriste ga za porodično stanovanje, i koji je do 200 kvadrata. Međutim kada je reč o vlasnicima više kuća i poslovnih objekata, od 500 kvadrata i naviše, apsolutno postoji stav da nemaju olakšice i da treba da plate lokalnim samoupravam svoje obaveze po istoj ceni kao i građani koji su to učinili redovno.
U Vojvodini je mnogostruko manji broj nelegalno izgrađenih objekata, jer je naša pokrajina uglavnom poljoprivredna regija gde su naseljena mesta ušorena. Najveća divlja gradnja je u urbanim velikim centrima i u ruralnim sredinama pogotovo u zonama gde se razvija vikend turizam, saopštili su učesnici današnje pres konferencije.
„Na teritoriji AP Vojvodine smo ovih dana kontaktirali sve upravljače i došli smo do nove cifre da postoj 1050 nelegalnih objekata u zaštićenim područjima Vojvodine, uz činjenicu da u prvom stepenu zaštite nema ni jedne divlje gradnje. Međutim imamo veliki pritisak u drugoj i trećoj zoni zaštite gde ima mnogo nelegalnih objekta, gde smo u poslednjih deset godina porušili preko 100 objekata što nije zaustavilo dalju divlju gradnju“, naveo je dr Puzović.
Vladimir Zelenović, podsekretar, istakao je da je nelegalna gradnja posledica nepostojanja planskog osnova. Kako je podsetio javnost, resorni sekretarijat je od 2002.godine, izdvajajući značajna sredstva uradio prostorne planove područja posebne namene, tako da su svi značajni lokaliteti i predeli u našoj pokrajini, značajni za očuvanje prirode, na neki način zaštićeni.