Konferencijom za novinare u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ u Novom Sadu završene su projektne aktivnosti u projektu „Vodni agent – društvena odgovornost prema vodi“, planirane i sufinansirane od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.
Projekat je sprovodilo UG Kultura na dlanu iz Novog Sada u partnerstvu sa Društvom vodna agencija iz Slovenije. Projektne aktivnosti organizovane su tokom prethodna tri meseca, od septembra do kraja novembra u tri najveća grada – Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Učestvovalo je preko 700 dece, obzirom da je projekat namenjen osnovnim školama i osnovni cilj je podizanje svesti dece u ophodjenju s vodom. Deca se najpre dovode u situaciju da postaju svesni koliko vode se troši u različitim potrebama a ono što je najvidljiviji primer to je pranje ruku. Prateći tu potrošnju direktno na slavini prilikom svakog pranja učenici počinju da prave razliku izmedju savesno upotrebljene vode i besmisleno potrošene. Obzirom da se kroz interaktivne module diskutuje o važnosti vode, njenoj zastupljenosti, upotrebljivosti, kvalitetu, zagadjenju, prečišćavanju i td, počinju da menjaju naviku i vremenom sve više obraćaju pažnju koliko se vode sačuva ukoliko se samo malo obrati pažnja na ponašanje. Ovakvim pristupom i radom potrošnja vode u prosečnom školskom odeljenju smanji se za 20% do 30%.
Deca su veoma ubedljiva u svojim porukama koje predstavljaju na poster plakatima ali i u komunikaciji sa drugarima iz drugih škola. Veliku pažnju privukla je animatorska radionica izrade prečistača za vodu koji pokušali svi sami da kasnije naprave i uvere se da je tako zaista moguće „reciklirati“ otpadne vode. Poseban naglasak stavljen je na „promociju“ pijaće vode, odnosno zagovaranje ideje da je voda iz slavine, tamo gde je hemijski i bakteriološki kvalitetna, pre svega za piće a onda ostale svrhe. Projektne aktivnosti su dobile i svoje dodatne vrednosti kojima se obezbedjuje i održivost. Veliki broj škola nastavlja da prati potrošnju vode, planiraju nove aktivnosti, uključivanje ekoloških i bioloških sekcija itd.
Projekat „Vodni agent – društvena odgovornost prema vodi“ je deo velikog međunarodnog projekta Vodni agent Dunavske regije koji sprovodi Društvo vodna agencija iz Slovenije kao vodeća organizacija sa svojim partnerskim organizacijama u svakoj zemlji pojedinačno. Ovim projektom planirano je do 2021 g. uključivanje 20 država šireg Dunavskog regiona. Trenutno su najaktivnije Slovenija, Hrvatska i Srbija, projekat je započet u Bosni i Hercegovini, Mađarskoj a postignuti su dogovori o saradnji u Slovačkoj i Češkoj.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.