Do sada su obavljene tri monografije u okviru edicije "Ramsarska područja Vojvodine”, i to: Stari Begej – Carska bara, monografija posvećena Obedskoj bari, a predstavljeno je i Slano Kopovo. Kao deo edicije, publikacije su slične po formatu i broju stranica, ali svaka knjiga ima svoje specifičnosti, identitet i različitu koncepciju.
Pored mnoštva fotografija, u prvoj knjizi su, paralelno na dva jezika, predstavljene prirodne vrednosti Carske Bare, biljne i životinjske vrste, režimi zaštite, upravljač, kulturna i duhovna baština ovog prostora. Sledeća monografija, objavljena 2010. Godine, posvećena je Obedskoj bari. Ovo širom sveta poznato močvarno područje, gde se kroz istoriju gnezdilo i do 60.000 parova ptica predstavljeno je u monografiji kroz niz zasebnih i interesantnih priča.
Treća knjiga posvećena je Slanom Kopovu, smeštenom u blizini reke Tise, kod Novog Bečeja. Ovaj slatinski predeo neprocenjiv je centar jedinstvene biološke raznovrsnosti i reprezentativni primer slatinskih staništa, ne samo u Srbiji već u celoj Panonskoj niziji. U monografiji, Slano kopovo prikazano je tokom sva četiri godišnja doba.
Pored Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, u priređivanju i objavljivanju edicije učestvovali su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Svoj doprinos dali su upravljači zaštićenih područja i lokalne samouprave na čijim se teritorijama nalaze ova prirodna dobra.
Ramsarska konvencija je međudržavni akt koji obezbeđuje osnovu za očuvanje i mudro korišćenje vodenih staništa i njihovih resursa. Srbija je jedna od 164 države potpisnica Ramsarske konvencije. Monografije posvećene našim Ramsarskim područjima čitaocima prikazuju nestvarne pejzaže, bogatstvo bioverziteta, jedinstvene životne zajednice, jata ptica. Osim uživanja u prelepim prizorima, ove publikacije svakom čitaocu pružaju obilje informacija, a promocijom jedinstvene baštine Vojvodine, one svakako doprinose zaštiti naših najvrednijih prirodnih staništa.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.