Regionalna razvojna agencija Bačka nosilac projekta cooling cubes
EKSPANZIJA BANJA OKO SRPSKO-MAĐARSKE GRANICE
Banjski turizam ima danas brzu ekspanziju, a očekuje se i dalji razvitak ove oblasti u narednih desetak godina. U cilju identifikovanja ključnih banja koje imaju potencijal za razvoj, Regionalna razvojna agencija Bačka, u saradnji sa partnerima, započela je projekat COOLING CUBES – “Integralna strategija razvoja banja koje su smeštene u okolini glavnih saobraćajnica u prekograničnom području Srbije i Mađarske”.
U izradi integralne strategije razvoja banja, osim Regionalne razvojne agencije Bačka koja je nosilac projekta sa srpske strane, učestvuju i Agencija za razvoj opštine Temerin, opštine Ada i Morahalom (Mađarska), a nosilac projekta sa mađarske strane je Univerzitet u Segedinu.
-U projekat je uključena i Vlada Vojvodine, u cilju izrade strategije koja će biti održiva i koja će dati konkretne rezultate, kako za razvoj banja, tako i za lokalno-ekonomski razvoj onih opština u kojima se nalaze banje - istakao je Srđan Vezmar, direktor Regionalne razvojne agencija Bačka, na otvarajućoj konferenciji održanoj u Novom Sadu.
Novu strategiju banjskog turizma, Vojvodina će dobiti do sredine 2014. godine. Izrada integrisane strategije razvoja banja zasnovana je na prekograničnoj saradnji između projektnih partnera. Strategija će uskladiti vizije i akcione planove partnera, što će stvoriti zajednički program razvoja i definisati strukturu usluga za svaku banju.
Za potrebe strategije usklađivaće se razvojne koncepcije banja, prenositi iskustva kroz radionice, forume, konferencije i istraživanja. Banje u Srbiji su manjeg kapaciteta, ali planiraju da unaprede usluge i izgrade svoj turistički potencijal vodeći se iskustvima banja u Mađarskoj. Neophodno je stvaranje jedinstvene baze podataka a važan aspekat je i oblast zdravstvenog turizma.
-U pregovorima smo sa jednom od bliskoistočnih zemalja koja je zainteresovana da deo zdravstvenih usluga za svoje građane obezbedi u Evropi. To je jedan od očekivanih benefita ovog projekta, da ponudimo određeni nivo usluga i za visokoplatežne turiste- rekao je direktor Vezmar.
Izuzetno je važno da strategija ima svoju primenu, kao i da se prioriteti razvoja banja nađu i u strategijama razvoja opština u kojima se nalaze banje. Sa Vladom Vojvodine sprovodi se proces koji se odnosi na pripremu opštinskih uprava za početak primene novih IPA komponenti 3, 4 i 5, koje predstoje u bliskoj budućnosti.
-Jedna od aktivnosti koje smo mi kao Razvojna agencija predložili jeste i izrada strategije održivog razvoja opština, zajedno sa akcionim planovima. Naš prioritet će biti da definisane pravce razvoja banja integrišemo u akcione planove razvoja opština, kako bi deo sredstava za sprovođenje tih mera bio obezbeđen iz opštinskih budžeta - naglasio je Srđan Vezmar.
Projekat COOLING CUBES trajaće 16 meseci i obuhvatiće 30 banja u Mađarskoj i Srbiji, na području koje privlači do 2,5 miliona posetilaca godišnje. Sredstva, u vrednosti od 116.000 evra, obezbeđena su iz trećeg poziva prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, pri čemu Evropska unija finansira 85 odsto vrednosti projekta.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.