Program realizuje REC kancelarija u Srbiji, uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i ima za cilj da osnaži civilno društvo da efikasnije, aktivnije i na rodno senzitivan način participira u procesu donošenja odluka i kreiranja politika u oblasti zaštite životne sredine, uzme aktivno učešće u procesu EU integracija Srbije, i aktivno prati sprovođenje politika na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.
Organizacije civilnog društva sa sedištem u Republici Srbiji se pozivaju da podnesu prijavu za ovu ekstenzivnu podršku, i ukoliko budu izabrane postaće korisnici finansijske podrške za institucionalno osnaživanje organizacije u oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine, ali i specijalno dizajniranog programa razvoja kapaciteta i unapređenja veština i znanja u brojnim oblastima. Izabrane organizacije takođe preuzimaju obavezu organizovanja mreže OCD i uspostavljanja platforme za dijalog sa vladinim sektorom.
U okviru ovog trogodišnjeg programa obezbeđen je budžet od 800.000 evra za direktnu podršku institucionalnom osnaživanju OCD kroz grantove podeljen u dva poziva od po 400.000 evra. Maksimalni iznos pojedinačnog granta je 45.000 evra.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.