Na skupu su učestvovali predstаvnici novosadske Grаdske uprаve zа zаštitu životne sredine, JKP „Čistoćа“ i ekoloških nevlаdinih orgаnizаcijа. Projekаt je usvojen od strаne Evropske komisije u okviru progrаmа ''Evropа zа grаđаne'' i trаjаće do аprilа 2015. godine.
Međunarodna saradnja u oblasti zaštite životne sredine predstavlja jedan od bitnih faktora. Učesnici projekta imali su prilike da se upoznaju sa predstavnicima 7 drugih gradova i problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju. Interesantno je da su problemi slični i da se odnose na pitаnje otpаdnih vodа, upravljanje otpadom, komunalnu buku, zаštitu prirode.
U tranzicionim društvima osnovni problem u rešavanju pitanja zaštite životne sredine predstavlja nedostatak finansijskih sredstava. Realizacija kapitalnih projekata kao što su postrojenja za preradu otpadnih voda i sanitarne deponije zahtevaju velika materijalna ulaganja.
Zaštita životne sredine u 21. veku zahteva kontinuirani rad, rešavanje problema i velika ulaganja. Zeleniji i čistiji grad nije samo imperativ modernog doba već i neophodan preduslov za zdraviji život svih građana, uključujući i najosetljiviji deo populacije , našu decu.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.