O izradi Specifičnog plana implementacije Direktive o industrijskim emisijama, na skupu koji je organizovan u Skupštini AP Vojvodine, govorili su: dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, mr Tatjana Đurić, pomoćnica pokrajinskog sekretara, Nada Lukačević, načelnik odeljenja za integrisane dozvole Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Rikardo Kvarđato (Riccardo Quaggiato), vođa IPA projekta, nacionalni eksperti angažovani na izradi specifičnih planova kao i predstavnici industrije, odnosno kompanija - operatera iz Vojvodine koji su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu.
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, 2008. godine, Srbije se obavezala da će u procesu evropskih integracija usvojiti pravne tekovine Evropske unije i osigurati njihovo puno sprovođenje i primenu. U cilju pripreme pregovaračke pozicije sa Evropskom unijom, kada su u pitanju emisije iz industrijskih postrojenja, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz pomoć projekta IPA 2011 ''Sprovođenje zakona u oblasti industrijskog zagađenja, sprečavanje hemijskih udesa i sprovođenje EMAS sistema'', priprema izradu Specifičnog plana implementacije Direktive o industrijskom emisijama. Svrha ovog dokumenta je definisanje prelaznih perioda za usklađivanje sa obavezama prema Direktivi o industrijskim emisijama, 75/2010/EU, za svakog operatera pojedinačno, kao i definisanje potrebnih finansijskih ulaganja za ispunjenje ovih obaveza i biće osnova za pregovaranje prelaznih perioda za industriju u predstojećem periodu.
Prema rečima pokrajinskog sekretara dr Slobodana Puzovića, specifičnost implementacije Direktive o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, kao i Direktive o industrijskim emisijama je u tome što na dan kada Srbija pristupi Evropskoj uniji, sve industrije u našoj državi moraju imati odgovarajuću integrisanu dozvolu za upravljanje i za rad.
„To znači da svoje aktivnosti moraju usaglasiti sa Direktivom o industrijskim emisijama i najbolje dostupnim tehnikama (BAT) koje propisuje ova Direktiva i na taj način ispuniti odgovarajuće standarde u pogledu dostizanja graničnih vrednosti emisija u zemlju, vodu i vazduh, u pogledu energetske efikasnosti i pravilnog upravljanja otpadom koji nastaje u tim industrijama“, rekao je dr Puzović, navodeći da je reč o izuzetno zahtevnom procesu, i što se tiče finansijskih sredstva, i što se tiče restrukturiranja industrijskih postrojenja.
Sekretar Puzović je naveo da je već sada očigledno da neke industrije na nivou države i pokrajine, na dan pristupanja Srbije Evropskoj uniji, neće moći da ispune te zahtevne kriterijume, pre svega zbog finansijskih sredstva.
„Na teritoriji Srbije imamo 200 kompanija - operatera, od kojih je svega 17 dobilo integrisanu dozvolu za rad (od toga sedam na teritoriji Vojvodine). Svi koji do sada nisu dobili integrisane dozvole u skladu sa evropskim direktivama, a koji su svesni ili pretpostavljaju da neće ispuniti uslove ni na dan pristupanja Srbije Evropskoj uniji, moraju vrlo jasno i precizno da kažu šta je razlog za odlaganje primene direktive u svojim postrojenjima, te da daju rokove, kako će fazno ispunjavati veoma stroge kriterijume u oblasti zaštite životne sredine, kako bi mogli da dobiju integrisanu dozvolu“, kazao je resorni pokrajinski sekretar.
Dr Slobodan Puzović je još naveo da je Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine važno da industrija radi, da se otvaraju nova postrojenja, a da se stara prilagođavaju evropskim standardima i da ispunjavaju zakonske uslove.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.