Na konferenciji su govorili Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i šefica Pregovaračke grupe za Poglavlje 27 i Arunas Kundrotas, bivši ministar životne sredine Litvanije i menadžer projekta podrške Pregovaračkoj grupi za Poglavlje 27 ''ENVAP''.
Posle uspešno sprovedenog eksplanatornog i bilateralnog skrininga, Pregovaračka grupa 27 izradila i dostavila Vladi dokument koji daje status i planove transpozicije i implementacije za poglavlje 27. Taj post skrinig dokument usvojen od strane Vlade i poslat Evropskoj Komisiji (EK) u septembru prošle godine.
„Do pre samo dve godine, životna sredina je bila izrazito problematično poglavlje, označeno crvenom bojom. U martu mesecu ove godine, uz podršku međunarodnih i domaćih eksperata, dobili smo informacije od EK da se preporučuje otvaranje poglavlja bez početnih merila“ rekla je na konferenciji državna sekretarka Stana Božović i dodala da Srbija tačno zna koliko će proces pregovora i usaglašavanja sa evropskim zakonodavstvom da košta, na koji način će se finansirati i koliko podrške može da očekuje od EU na tom putu.
Učesnici konferecije usaglasili su se da Srbiju na putu pristupanja EU očekuje brojni izazovi kao što su izgradnja i uspostavljanje 27 regionalnih sistema za upravljanje otpadom, sto postotno skupljanje otpada, recikliranje polovine svog otpada, iskorišćenje otpada u energetici ili daljoj proizvodnji, zatvaranje i sanacija svih smetlišta i divljih deponija, kao bezbedno uklanjanje i zbrinjavanje opasnog otpada.
Božović je dodala da „do 2028. godine Srbija planira dostizanje direktive o deponijama, kada će svaki od 2,5 miliona tona opada koje proizvedemo godišnje završiti na sanitarnim deponijama, dok do 2030. godine planira se dostizanje okvirne direktive o otpadu, kada ćemo reciklirati polovinu umesto dosadašnjih 5% otpada“. Za potrebe dostizanja ove dve direktive Srbiji je potrebno oko 1 milijarda eura, dok je procena troškova za dostizanje standarda u oblasti vodosnadbevanja i prečišćavanja otpadnih voda skoro 7 milijardi eura. Srbija planira da dostigne i ove standarde do 2041. godine, naglasila je Božović.
“Imajući u vidu da je Litvanija, tokom mog ministarskog mandata, u roku od samo godinu dana, otvorila i zatvorila pregovaračko poglavlje 27, moram naglasiti da to nisu jednostavni pregovori, a da je uspeh tih pregovora zavisio od naše dobre pripremljenosti. Na dobrom smo putu da i Srbija bude kompletno pripremljena za sam proces pregovora i da nastavi sa usaglašavanjem zakonodavstva i pripremom potrebnih strateških dokumenta“ rekao je Arunas Kundrotas, bivši ministar životne sredine Litvanije.
„Kao što je i rečeno u Izveštaju o napretku Evropske komisije za 2015 godinu, Srbija mora da nastavi sa pripremama za ovo poglavlje kroz nastavak reforme načina finasiranja infrastrukutre i projekata u oblasti životne sredine“ zaključio je Kundrotas koji je menadžer projekta podrške Pregovaračkoj grupi za Poglavlje 27 ''ENVAP''.
Na kraju konferencije zaključeno je da su Pregovaračka grupa i resorno Ministarstvo spremni za pregovore i sve tehničke, finansijske i administrativne izazovi.
„Imamo jasnu viziju, tačno znamo šta je neophodno uraditi, kada i kako. U tome nam puno pomažu iskustva i preporuke EU, i njihova finasijska podrška. Naša obaveza je da do tada izgradimo neophodne kapacitete i pripremili smo projekte sa kojima ćemo biti u mogućnosti da koristimo raspoloživa sredstva EU i podižemo standard života naših sugrađana“ zaključila je državna sekretarka Božović.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.