U Prirodnjačkom muzeju u Beogradu održana je konferencija za medije povodom otkrića i objavljivanja naučnih podataka o novoj vrsti slepog miša u Srbiji, sredozemnog repaša (Tadarida teniotis) na lokalitetu Vlasinskog jezera.
Sredozemni repaš je 31. vrsta slepog miša nađena u Srbiji. Njegovo prisustvo u Srbiji je bilo očekivano i najavljivano, ali je prvi nalaz zabeležen tek nedavno, posle intenzivne terenske istraživačke potrage.
Dana 18. oktobra 2017. godine na lokalitetu Vlasina Stojkovićeva u okviru predela izuzetnih odlika Vlasina, uz pomoć ultrazvučnog detektora registrovano je oglašavanje primerka sredozemnog repaša. Analizom zvučnog zapisa nedvosmisleno je utvrđeno da se radi o ovoj vrsti.
Sredozemni repaš je tipična mediteranska vrsta i jedan od najvećih slepih miševa Evrope. To je robustan slepi miš iz porodice repaša Molossidae. Ima karakteristične velike i široke uši koje su spojene u osnovi i usmerene unapred iznad široke nabrane i naborane njuške. Krila su veoma duga i uska. Repna letna membrana je kratka, pri čemu oko jedne polovine repa nije obuhvaćeno njome. Imaju veoma specifičan miris koji je opisan kao mešavina mošusa i lavande.
Faktori ugrožavanja ove vrste su uznemiravanje i gubitak skloništa u zgradama, upotreba pesticida i stradanje od vetrogeneratora. Mere zaštite su očuvanje otvorenih ekosistema (lovne teritorije), smanjenje upotrebe pesticida i zaštita poznatih kolonija u liticama. Vrsta je zaštićena u okviru Bernske i Bonske konvencije, kao i Direktive Evropske Unije o staništima i vrstama, dok je na svetskoj IUCN Crvenoj listi vrsta svrstan u nižu kategoriju ugroženosti – poslednja briga. U Srbiji nema status, jer do sada nije bilo nalaza, ali se očekuje da bude svrstana u kategoriju strogo zaštićenih divljih vrsta.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.