„Životna sredina je često na margini u odnosu na ekonomske i socijalne aspekte, a u okviru životne sredine mnogi još više potcenjuju monitoring životne sredine. Međutim, bez adekvatnog monitoringa, mi ne znamo kakvo je stvarno stanje životne sredine, šta je potrebno da se popravi i koliko para da se uloži, ne samo da bi se unapredilo stanje životne sredine, nego i da bi se građanima omogućio normalan i zdrav život“, rekao je resorni pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović.

„Monitoring životne sredine je suštinski bitna tema za oblast životne sredine, i za ispunjavanje zahtevnih evropskih standarda u ovoj oblasti, ukoliko Srbija želi da postane članica Evropske unije“, rekao je dr Slobodan Puzović i dodao da je važno da se monitoring životne sredine radi u skladu sa odgovarajućim standardima, koji su, naročito na nivou Evropske unije, izuzetno visoki.

Resorni sekretar je dalje dodao da se monitoringom mogu baviti samo akreditovane kuće i stručnjaci sa odgovarajući dozvolama, te da jedino tako dobijeni podaci mogu da se stave u regionalnu, nacionalnu i međunarodnu mrežu baze podataka.

„Monitoring nije samo utvrđivanje stanja, to je u stalni posao, jer samo uz kontinuitet u praćenju parametara životne sredine u okviru ambijentalnog vazduha, vode, zemljišta, biološke raznovrsnosti možemo da sagledamo promene“, objasnio je dr Slobodan Puzović i dodao da je monitoring jeste praćenje promena početno definisanog stanja, te da je neophodan da bi se utvrdile crne ekološke tačke, odnosno žarišta koja treba da se poprave. „Monitoring je ključan proces da bismo mogli da sagledamo efekte onoga što radimo. Može da nam pomogne da u hodu neke ciljeve modifikujemo, da metode prilagodimo, i da sa što manje para i ljudstva dobijemo najbolje efekte u oblasti unapređenja životne sredine“, rekao je dr Slobodan Puzović.

On je dodao da monitoring zaštite životne sredine u Srbiji i AP Vojvodini treba da bude na znatno višem nivou od trenutnog.

„U oblasti životne sredine smo svi na istom zadatku, na svim nivoima. Zbog toga je veoma važno da ujedinimo stručne, materijalne i finansijske kapacitete, jer monitoring mora da se radi, mora da bude adekvatan i moramo da prikupimo dovoljno podataka, koji mogu da se iskoriste za izvlačenje odgovarajućih zaključaka“, rekao je dr Slobodan Puzović.

Na današnjem okruglom stolu, prof. dr Božo Dalmacija sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, govorio je o monitoringu površinskih voda u AP Vojvodini, dok je rezultate monitoringa nepoljoprivrednog zemljišta u AP Vojvodini predstavio dr Miodrag Pergal.

Inače, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, monitoring medijuma životne sredine i rizika na životnu sredinu, na teritoriji AP Vojvodine sprovodi se u kontinuitetu od 2002. godine, u saradnji sa brojnim naučnim i stručnim institucijama. Rezultati monitoringa integrisani su u planske i programske dokumente, kao i u brojne studije.