U poruci generalnog sekretara UN Ban Ki-muna povodom obeležavanja Dana planete Zemlje, navodi se da svake godine na taj dan razmišljamo o svom odnosu sa planetom koja nam daje uslove za život. UN navodi da moramo investirati u efikasnost i obnovljive izvore energije, obnoviti veće i manje gradove i početi da rešavamo klimatsku krizu. UN pozivaju sve ljude sveta da tokom naredne dve godine učestvuju u kampanji Zeleni gradovi koja treba da preraste u globalni pokret koji će ubrzati ovu tranziciju.
Dan planete Zemlje obeležen je i u Srbiji, nizom akcija koje su usmerene na upoznavanje građana s problemima s kojima se suočavaju ekosistemi, ali i zagađene urbane zone i način na koji se može poboljšati stanje životne sredine. Povodom obeležavanja Dana planete zemlje, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović i direktor Javnog preduzeća "Nacionalni park Fruška gora" Radovan Durutović održali su konferenciju za novinare na Fruškoj gori.
„Upravo je Dan planete Zemlje kada svi zajedno, i državne institucije i nevladin sektor i lokalne samouprave, stručne i naučne institicije i škole, na jednom mestu - ovde na Fruškoj gori - treba da pokažemo kako se brinuti o životnoj sredini i prirodi i kako mi pojedinci možemo malim aktivnostima i postupcima, ako smo svi udruženi, mnogo da doprinesemo očuvanju životne sredine“, ukazao je dr Puzović uporedivši to sa tipičnim primerom kao što je akcija „Sat za našu planetu“.
Povodom obeležavanja Dana planete Zemlje organizovano čišćenje Fruške gore na 47 punktova, i to od Čortanovačke šume do Šida.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.