Debljina ozonskog omotača trenutno je oko tri milimetra, zbog čega je i dalje potrebno da se preduzimaju mere njegove zaštite. Svetski dan zaštite ozonskog omotača obeležava se od 1995. godine, na osnovu odluke Ujedinjenih nacija, a radi naglašavanja važnosti sprovođenja Montrealskog protokola o supstancama koje uništavaju ozonski omotač. Ozon (O3) je alotropska modifikacija kiseonika koja se sastoji od tri njegova atoma. Ozonski omotač je sloj u atmosferi Zemlje koji sadrži relativno visoke koncentracije ozona i apsorbuje i do 96 odsto sunčeve svetlosti visokih frekvencija (ultraviolentne svetlosti) koja je štetna za živi svet planete.
Područje značajnog smanjenja koncentracije ozona, takozvane "ozonske rupe", formiraju se usled speciofično klimatsko-temperaturnih uslova koji pogoduju hemijskim reakcijama razgradnje ozona, a prvi put su primećene 1985 godine.
Ozonski omotač oko Zemlje trebalo bi da se obnovi do 2050. godine zahvaljujući pokrenutoj akciji o njegovoj zaštiti, saopštile su Ujedinjene Nacije koje su naglasile hitnost rešavanja tog pitanja zbog globalnog zagrevanja planete.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.