Za Magazin EKOlist je do sada pisalo preko 150 novinara i saradnika, 40 fotografa i više od 100 stručnjaka iz različitih oblasti. Ovaj magazin je promoter zaštite životne sredine, očuvanja prirode, zaštite biodiverziteta, zaštite životinja, ekoloških pokreta, organizacija, stručnjaka, zelene i cirkularne ekonomije, borbe protiv klimatskih promena, evropskih integracija, upoznavanja Poglavlja 27.
Udruženje novinara “Eko vest”, u saradnji s ekološkim magazinom EKOlist, dodelilo je tradicionalno novinarsko godišnje priznanje Aleksandri Vukićević, novinarki i voditeljki ekološkog magazina “Čekajući vetar”, RTS – Radio Beograd 2, koja je tako ponela titulu “najekonovinara”. Priznanje je uručio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
"Ovo priznanje je baš onakvo kako ja zamišljam idealno nagrađivanje: radiš onako kako misliš da treba, često se nerviraš zbog onog što svašta vidiš i saznaš, a srećan si kad osećas da si bar malo nekom pomogao. Često nemaš utisak da je to što radiš nije ni dobro ni loše – tvoje najbliže radno okruženje na sve to ima stav koji se kreće u rasponu od ravnodušnosti do sažaljivosti... I baš u takvom okruženju, stiže vest o nagradi dobijenoj od kolega. Ima li ičeg lepšeg?! Inače, o zaštiti životne sredine izveštava se na različite načine. Nemaju svi novinari iste mogućnosti, ali ni iste motive. Uvek možemo da uradimo više – od sopstvene edukacije, preko edukovanja građana, do pritiska na institucije da nešto urade ili ne urade. Jedan od najvećih dobitaka je upoznavanje sjajnih ljudi koji u svojim lokalnim zajednicama rade velike stvari u korist životne sredine”, izjavila je Aleksandra nakog urečenja ovog priznanja.
Priznanje za građansku hrabrost i doslednost u zaštiti životne sredine dodeljeno je Dejanu Maksimoviću iz Ekološkog centra "Stanište" iz Vršca, koji godinama zalaže za osnaživanje lokalnih zajednica da reše probleme koji ometaju aktivan rad na zaštiti životne sredine.
Za zalaganje, doprinos i volonterski angažman u zaštiti životne sredine ove godine priznanje je dodeljeno likovno-grafičkoj urednici Borislavki Dimitrov.
„Ova nagrada me je zaista prijatno iznenadila, pogotovo što u svojim sedamdesetim godinama više nikakve nagrade i ne očekujem. Na trenutak sam shvatila da su mojih desetak godina bili sasvim atipični penzionerski dani zahvaljujući volonterskom radu u EKOlistu i udruženju EKO VEST. Čast mi je da sam deo ove mlade družine s kojom često svoja privatna druženja pretvararamo u prave radne sastanke pune planova i zadataka. Moje zadovoljstvo će biti još veće, da ih ubuduće pratim i radujem svakom dobro obavljenom poslu i primeru u zaštiti životne sredine,” izjavila je Borislavka Dimitrov.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.