Dan zaštite prirode (11. april) je dan od nacionalnog značaja, ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine. Ovaj dan se obeležava kako bi se javnost upoznala sa značajem očuvanja prirode Srbije. Za datum je odabran 11. april zato što je tog dana, tačnije 11. aprila 1949. godine, prvi put dobijen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra - Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ u opštini Sokobanja.
Ovim povodom, Zavod za zaštitu prirode Srbije i JP „Srbijašume” u saradnji sa Nacionalnim parkom „Tara“ u Parku prirode „Golija“ i Rezervatu biosfere „Golija-Studenica“, organizuju tribinu o značaju podrške i učešća lokalnih zajednica i javnosti u programima zaštite prirode na primeru projekta monitoringa mrkog medveda. Tribina će biti održana u OŠ „Nedeljko Košanin” u Devićima u Parku prirode „Golija“ sa početkom u 12:00 časova.
U okviru tribine biće prezentovani rezultati projekta „Monitoring mrkog medveda u Parku prirode Golija“ - sa aspekta života ljudi na zajedničkom prostoru sa medvedom, iskustva Nacionalnog parka „Tara” u realizaciji programa upravljanja populacijom medveda (zaštita i održivi razvoj) i postavljene tematske informativne table u Parku prirode „Golija“.
Projekat „Monitoring mrkog medveda u Parku prirode Golija“, realizuju Zavod za zaštitu prirode Srbije i JP „Srbijašume“ - upravljač Parka prirode „Golija“, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Projekat se realizuje kroz sistem stalnog praćenja i analizu ukupnog stanja populacije, areala i staništa medveda na prostoru Golije. U prvoj godini istraživanja sakupljen je značajan broj podataka o prisustvu i kretanju mrkih medveda na području Parka prirode i prema prvim, preliminarnim procenama, može se konstatovati da se radi o barem 15 do 20 stalno ili povremeno prisutnih jedinki oba pola i različitih uzrasnih kategorija. Uvažavajući značaj podrške lokalnih zajednica za programe zaštite na Dan zaštite prirode u selu Devići u Parku prirode „Golija“ biće predstavljeni dosadašnji rezultati projekta monitoringa mrkog medveda, na osnovu kojih će biti pokrenut dijalog sa meštanima o daljim koracima u sprovođenju programa zaštite ove strogo zaštćene vrste, a koji su u skladu sa životnim potrebama i uspostavljanjem mogućnosti za održivi razvoj lokalnih zajednica u zaštićenom području. Dan zaštite prirode je prilika da se ukaže, ne samo na značaj očuvane prirode, već i na značaj održivog upravljanja zaštićenim područjima. Pored povećanja teritorije pod zaštitom, neophodno je raditi na unapređenju mera upravljanja zaštićenim područjima, da očuvamo ono što smo već zaštitili. Jedan od uslova da zaštićena područja opstanu očuvanih prirodnih karakteristika, jeste i ukupan odnos ljudi u Srbiji prema prirodi, podrška i učešće zainteresovanih strana u realizaciji programa zaštite i upravljanja prirodnim dobrima. Srbija predstavlja jedan od 158 centara svetskog biodiverziteta. Na prostoru koji zauzima, od svega 0,82% evropskog kontinenta, živi 18,6% vaskularne evropske flore, dok u fauni kičmenjaka prednjače ptice sa zastupljenošću od 66% vrsta evropske ornitofaune. Prisustvo velikog broja različitih tipova staništa, od barskih i močvarnih, preko preostalih stepa, peščara i kontinentalnih slatina, do očuvanih šumskih zajednica prašumskog karaktera u kanjonima i klisurama divljih reka i planinskih i visokoplaninskih oblasti, omogućili su prisustvo raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta. Upravo ova raznovrsnost omogućila je da po prirodnim karakteristikama Srbija bude Evropa u malom sa ekosistemima od submediteranskog do subarktičkog tipa.
Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.