Dan zaštite prirode (11. april) je dan od nacionalnog značaja, ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine. Ovaj dan se obeležava kako bi se javnost upoznala sa značajem očuvanja prirode Srbije. Za datum je odabran 11. april, zato što je zato što je na taj dan 1949. godine, prvi put dobijen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra - Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ u opštini Sokobanja.
Trenutno je pod zaštitom više od 10 odsto teritorije naše zemlje. Cilj je da se do 2027. godine dostigne 13 procenata, što bi zajedno sa ekološkom mrežom obezbedilo da se pod zaštitom nađe više od 30 odsto teritorije Srbije. Na teritoriji APV na teritoriji Vojvodine danas imamo 139 zaštićenih područja i to: Nacionalni park „Fruška gora", 17 specijalnih rezervata prirode, 12 parkova prirode, 96 spomenika prirode, 5 predela izuzetnih odlika i drugih dobara, koja se prostiru na oko 150.000 ha.
U Srbiji je proglašeno 11 vlažnih područja od međunarodnog značaja u skladu sa Ramsarskom konvencijom, na površini većoj od 120.000 hektara, a Novi Sad je postao prvi grad na Balkanu i u ovom delu Evrope, koji je stekao akreditaciju „Ramsar Wetland City“.
Ove godine usvojen je važan strateški dokument - Plan upravljanja populacijama mrkog medveda za period od 2025. do 2033. godine.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.