Nakon pet dostupnih radnji u Beogradu i četiri u Crnoj Gori, u centru Novog Sada otvoreno je novo prodajno mesto. U toku je otvaranje radnje u Bukureštu, kao i još jedne u Santijagu, glavnom gradu Republike Čile.
U sladoledionici je do sada proizvedeno više od 120 ukusa. Pored standardnih aroma u radnjama se nude i novi ukusi sladoleda koji uključuju šljivu, limun, zovu, cveklu, hibiskus, zeleni čaj, cimet, bundevu, đumbir i još mnogo zanimljivih aroma. Bez aditiva, ovaj sladoled zadovoljava potrebe svakog kupca koji želi, pre svega, zdrav proizvod.
Moric Frid, osnivač Moritz Eis-a, došao je u Srbiju iz Beča 2007. godine vozeći bicikl. Putujući kroz Srbiju, ovaj bečki investicioni bankar upoznao je kulturu i mentalitet srpskog naroda i odlučio da ostane. I dalje, velike razdaljine rado prelazi vozeći bicikl.
Kompanija Moritz Eis počela je sa proizvodnjom sladoleda pre samo dve godine. Uspeh leži u kombinaciji mladog tima punog entuzijazma, tradicionalnih italijanskih recepata i najkvalitetnijeg srpskog voća i povrća.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.