Javnoj raspravi je prisustvovao i pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj dr Slobodan Puzović, koji je naglasio da je resorni pokrajinski sekretarijat u načelu saglasan sa brojnim predlozima izmena i dopuna ovih zakona, međutim predlaže i da se ubace važne dopune u one segmenata zakone koji su bitni za nadležnosti AP Vojvodine i za unapređenje stanja životne sredine u pokrajini.
„U oblasti izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, naša suštinska primedba i sugestija jeste da se dopuni član koji se odnosi na takse i naknade u oblasti životne sredine, odnosno da se najzad i Pokrajina pojavi kao subjekat ubiranja dela prihoda od taksi i naknada na teritoriji AP Vojvodine“, kazao je sekretar Puzović. On je dodao da je predloženo da to bude 30 odsto od svih prikupljenih taksi i naknada na teritoriji pokrajine, te da novac ide u pokrajinski budzetski fond iz kog će se sufinansirati aktivnosti vezane za oblast životne sredine, upravljanje otpadom, monitoring, zaštićena priroda dobra, potom za održivo korišćenje prirodnih resursa i za povećanje zaštitnih zelenih pojaseva, čime će se konkretno doprineti unapređenju stanja životne sredine u Vojvodini.
„Za sada Pokrajina po zakonu ne ubira nikakva sredstva od taksi i naknada u oblasti životne sredine i smatramo da je to veliki problem“, kazao je Slobodan Puzović.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, sekretar Puzović smatra da su predložene sugestije na mestu, ali da je važno da se pronađe mehanizam kako da se zakon implementira u praksi.
„Smatramo da nešto nije u redu kada imamo Zakon i Strategiju upravljanja otpadom, a na terenu je stanje isto kao pre, a u nekim segmentima čak i gore“, istakao je sekretar Puzović.
Kada je reč o Zakonu o zaštiti prirode, sekretar Puzović kaže da u zakonu treba da se unaprede članovi koji se odnose na postojeća zaštićena prirodna dobra i njihovo zoniranje.
„Neophodno je da se unaprede članovi koji se odnose na zone zaštite drugog i trećeg stepena unutar već postojećih zaštićenih područja u Srbiji, odnosno da se zaista obezbedi očuvanje tih prirodnih vrednosti, što nam je i evropska obaveza. Smatramo da je sadašnje stanje neodrživo, jer je dozvoljeno suviše različitih aktivnosti u drugom i trećem stepenu zaštićenih područja, tako da često nema nikakve razlike između onoga što je zaštićeno i onoga što nije u odnosu na mogućnosti korišćenja prostora“, kazao je dr Slobodan Puzović.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.