Konferenciju je otvorio izvršni direktor Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu, Mihail Dimovski, naglašavajući da ovaj skup predstavlja spoj svega za šta se REC zalaže – transparentnost, održivi razvoj i uspešne evropske integracije, kroz promovisanje saradnje između vlada, nevladinog sektora, biznisa i drugih zainteresovanih javnosti.
Otvaranje konferencije obeležilo je obraćanje Ivana Karića, državnog sekretara Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije. On je istakao da su ovakvi skupovi prilika za razmenu mišljenja i daju mogućnost „osluškivanja“ potreba i uloge civilnog društva u Srbiji i na Balkanu. Saša Radulović, državni sekretar u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Crne Gore, akcenat je u svom obraćanju stavio na regionalnu dimenziju: „Preuzimajući dužnost predsednika Generalne skupštine Regionalnog centra za životnu sredinu rekao sam da će fokus tokom mog mandata biti na promociji regionalne saradnje kao ključnog alata za dostizanje značajnih i trajnih rezultata.“
Ola Anderson iz Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju obratio se učesnicima konferencije u ime donatora, naglašavajući da za životnu sredinu Švedska Srbiji donira oko 11 miliona evra godišnje, a da je od 2001. godine podržala Srbiju sa oko 250 miliona evra, dok je Antoan Avinjon (Delegacija EU) govorio o procesu evropskih integracija u oblasti životne sredine. Direktor Agencije za zaštitu životne sredine istakao je da ova republička agencija već sarađuje sa organizacijama civilnog društva, a ovu saradnju će nastaviti i u budućnosti.
Tokom konferencije, kroz različite panele i radionice, učesnici su imali prilike da razmene iskustva i čuju dobre primere u oblastima zagovaranja u oblasti životne sredine, o značaju građanske participacije u procesu donošenja odluka, kao i o dobrim modelima saradnje organizacija civilnog društva sa lokalnim samoupravama. Predstavljeni su i modeli primenjivani u Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji.
Drugog dana konferencije diskusije su počele predstavljanjem primera dobre prakse organizacija iz Bugarske i Bosne i Hercegovine, kao i Srbije, u oblasti korišćenja pravnih sredstava u zagovaranju u oblasti životne sredine.
Nakon toga, kroz interaktivnu radionicu, debatovalo se o različitim načinima finansiranja civilnog društva i povezivanja finansijske održivosti, strateškog planiranja i angažovanja zajednice u radu OCD. Konferencija je završena diskusijom o uspešnim praksama u oblasti saradnje između civilnog društva i biznis sektora. Takođe, predstavljeni su rezultati realizovanih projekata u okviru CSOnnect programa.
Program podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine - CSOnnect realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA. Realizacijom ovog višegodišnjeg programa REC primenjuje inovativni pristup u podršci organizacijama civilnog društva koje u svom fokusu imaju životnu sredinu. Sredstva kroz CSOnnect program do sada je dobilo 66 organizacija u ukupno 11 konzorcijuma, dok ove organizacije imaju potencijal da preuzmu vodeću ulogu u ključnim izazovima u vezi sa životnom sredinom u budućim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom za pregovaračko poglavlje 27 (Životna sredina).
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.