Vlada Republike Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, u kome je predviđena značajna izmena u odnosu na važeći Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Usvajanjem pomenutog Predloga zakona, Pokrajinski budžetski fond za zaštitu životne sredine ostaje bez namenskih sredstava u iznosu od 24 miliona dinara godišnje.
"To su bila namenska sredstva koja su se već pet godina koristila za finansiranje programa korisnika ribolovnih područja u Vojvodini", rekao je Puzović. "Do sada je plasirano preko 70 miliona dinara korisnicima ribolovnih voda za programe u četiri segmenta. To su: unapređenje rada ribočuvarske službe, tehničko i materijalno opremanje korisnika ribolovnih područja, poribljavanje ribolovnih voda i revitalizacija ribljih staništa, odnosno vodenih staništa koja su najugroženija u Srbiji".
Svaki dinar koji je stizao u pokrajinski budžetski fond, prema Zakonu o ribljem fondu, usmeravan je korisnicima, za razliku, kako je rekao Puzović, od korisnika ribolovnih voda u drugim delovima Srbije, koji nikada nisu dobili ni jednog dinara, iako su se sredstva slivala za istu namenu u iznosu od 10 odsto od prodatih ribolovnih dozvola.
"Naglasio bih takođe da, po zakonu, kada se proglasi neko zaštićeno područje, upravljač zaštićenog područja je ujedno i korisnik ribolovne vode, tako da smo ovim sredstvima pomagali i upravljače zaštićenih područja i pomagali im da kroz unapređenje ribolovnih staništa i voda, sprečavanje ribokrađe, unapređuju opšti biodiverzitet i prirodne vrednosti tih zaštićenih područja, koja su često od međunarodnog značaja", rekao je pokrajinski sekretar Slobodan Puzović.
"Tema je značajna, jer su sredstva za zaštitu životne sredine izuzetno važna, posebno zbog toga što smo u fazi pripremnih pregovora za priključenje Srbije EU. Poglavlje 27 o životnoj sredini je jedno od najkompleksnijih i najzahtevnijih poglavlja, ne samo sa aspekta obezbeđivanja odgovarajućih stručnih kapaciteta, već i sa aspekta obezbeđivanja neophodnih finansijskih sredstava", naglasio je pokrajinski sekretar.
Tokom izrade predloga Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine je resornom ministarstvu uputio više inicijativa u kojima je ukazivao na potrebu preispitivanja stava o ukidanju realizacije sredstava preko Pokrajinskog budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Resorno ministarstvo je, naime, ukinulo ovu mogućnost pozivajući se na mišljenje Ministarstva finansija, u kojem se navodi potreba preispitivanja postojanja budžetskih fondova zbog prelaska na programsko finansiranje. Pokrajinski sekretarijat smatra da ovakvo obrazloženje nije u suprotnosti sa dosadašnjim načinom raspolaganja sredstava u okviru Pokrajinskog bidžetskog fonda za zaštitu životne sredine, jer su ona i do sada dodeljivana za programsko finansiranje korisnika ribarskih područja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.