Izgladnele, izmučene i prljave ptice donete su u tri kaveza i spremljene za prodaju. Jedan čižak je već bio mrtav. Ptice su, nakon što je ornitolog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode utvrdio o kojim vrstama je reč, pregledane i oduzete, te je jedan deo pušten u prirodu, a one čija je kondicija bila loša, zadržane su u Prihvatilištu za divlje životinje ZOO vrta Palić radi oporavka. Prijava protiv navedenog lica biće podneta pravosudnim organima. U otkrivanju navedenog lica ključnu ulogu imali su članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Povodom najnovijeg slučaja pokušaja trgovine strogo zaštićenim vrstama, što je odavno uobičajena praksa tokom i nakon berzi koje se organizuju u okviru izložbi sitnih životinja, oglasili su se Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
Milan Ružić, potpredsednik Društva, navodi da je krajnje vreme da se preseku efikasnom koordinacijom inspekcija, policije i pravosudnih organa, lanci krimilana čiji su predmet strogo zaštićene vrste.
"Svi naši apeli da se ovaj društveni problem iskoreni ostali su uzaludni, te je sada potrebno ulagati još više energije da bi se bar na punktovima na kojima se pokušava prodaja uhvaćenih divljih ptica, istoj konačno stalo na trag" kaže Ružić.
"Na žalost, koren problema ostaje, a njegova manifestacija su hiljade kriminalaca koje po Srbiji u prirodi hvataju strogo zaštićene vrste, zarobljavaju ih, i, ono što preživi pokušaju da prodaju za sitne pare. Napori Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije da se oni otkriju, te da se državnim institucijama pomogne da prekinu sumorni lanac neprestanog kršenja Zakona o zaštiti prirode, biće sve jači i odlučniji. Nijedna berza sitnih životinja u Srbiji neće proći bez brojnog prisustva naših volontera, koji promptno reaguju na pokušaje prodaje zarobljenih ptica i pozivaju inspektore i policiju", kaže Ružić.
Marko Tucakov, ornitolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, navodi da pokrajinska inspekcija zaštite životne sredine i sam Zavod redovno prate berze sitnih životinja, te dešavanja u i oko njih, koja, sa policijom nadziru, sa ciljem otkrivanja pokušaja trgovine.
"Osim toga, redovne su i naše kontrole onih koji su prijavljeni držaoci strogo zaštićenih vrsta. No, da bi se zaista sprečila nedozvoljena trgovina vrstama koje su zaštićene, potrebne su sofistiranije metode, stalan oprez i uvek urgentna saradnja sa policijom i tužilaštvom, na čemu treba još dosta raditi", kaže Tucakov. On napominje da je iza svega organizovan i potpuno nelegalan binis, zakonom zabranjen, no upozorava da su berze sitnih životinja mesta stecišta hiljada ljudi u jesenjem i zimskom periodu, od kojih su mnogi upravo hvatači i trgovci zaštićenim vrstama.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.