Od 2007. godine, kada je 2,2 miliona ljudi učestvovalo u prvom „Satu za našu planetu“, održanom samo u Sidneju, akcija se masovno proširila na više od 7000 gradova i mesta u 152 zemlje sa stotinama miliona učesnika na svih sedam kontinenata. U Srbiji se prošle godine u akciju uključilo preko 40 gradova i opština.
Ovogodišnja akcija temelji se na kampanji „Ja hoću! A ti?“, kojom se brojni stanovnici sveta obavezuju šta će uraditi za spas planete. Evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik već je dao svoj ovogodišnji izazov u kome obećava da će pevati pred 1000 ljudi ako isti broj ljudi nedelju dana ne vozi automobil.
WWF poziva javne ličnosti da izazovu građane Srbija svojim obećanjima i tako pripomognu održivim akcijama i politikama na području zaštite životne sredine. Dodatno WWF poziva gradonačelnike gradova i predsednike opština u Srbiji da se pridruže akciji i isključe svetla na znamenitostima u svojim mestima.
{plusone}
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.