Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan izjavio je da će Zakon o klimatskim promenama stvoriti uslove za čistiju industriju, ekološku privredu koja troši manje energije, zdraviju životnu sredinu, bolje zdravlje i duži životni vek naših građana. Domaća privreda će morati da se prilagodi novoj vrsti ograničenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje će doneti novi Zakon o klimatskim promenama, kako bi mogla da bude konkurentna na međunarodnom tržištu. Ukazavši da je životna sredina vrednost čitavog društva i budućih generacija, ministar Goran Trivan je pozvao domaću stručnu i naučnu javnost, predstavnike civilnog društva da se uključe u javnu raspravu i sve aktivnosti u zaštiti životne sredine.
Zakon o klimatskim promenama treba da uspostavlja sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju podataka i informacija od značaja za oblast klimatskih promena, a kao ključnog preduslova za održivo planiranje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Donošenje Zakona o klimatskim promenama predstavlja ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici, tačnije Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovima EU.
Prvu javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama koju je organizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Pokrajinski sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine Vojvodine, pratila je prezentacija Nacrta zakona, nakog čega je vođena diskusija u kojoj su učesnici davali sugestije, predloge, i primedbe u cilju boljih rešenja određenih zakonskih odredbi.
U procesu usvajanja i sprovođenja Zakona o klimatskim promenama biće doneto i više podzakonskih akata, akcionih planova i strategija i čitav niz mera, a očekuje se da će se pred poslanicima naći polovinom godine. Usvajanje se očekuje do kraja 2018. godine.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.