Na skupu je naglašeno da se sa pojačanom pažnjom mora pristupiti normativnom uređenju vodoprivrede, kako bi se omogućilo funkcionisanje sva tri stuba na kojima ona počiva – korišćenje vode, zaštita vode i zaštita od štetnog dejstva vode.
„Usklađenost sa zakonodavstvom Evropske unije u oblasti voda je veoma zahtevno a implementacija direktiva za posledicu ima značajne investicije, tako da je, na primer, primena direktiva o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, vode za piće i nitratne direktive procenjena na oko 8 milijardi evra. Takođe, i taj proces zahteva dobru pripremu administracije i investicija, jačanje kapaciteta i mobilisanje kako nacionalnih finansijskih resursa tako i sredstava fondova EU i međunarodnih finansijskih institucija“, rekla je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i dodala da je jedan od razloga za predlaganje ovih izmena i dopuna i proširenje pravnog osnova za donošenje podzakonskih propisa u delu Zakona o vodama, koji se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja, kako bi se obezbedila pravna baza za prenošenje odredaba relevantnih direktiva koje u pravni sistem Republike Srbije mogu biti transponovane i podzakonskim propisima.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama se postižu sledeći ciljevi: usklađivanje domaćeg zakonodavstva u oblasti voda sa zakonodavstvom Evropske unije; stvaranje uslova za upravljanje vodama na način kojim se postiže dobar status voda, a čovekove potrebe za vodom zadovoljavaju uz poštovanje ograničenja koje postavlja očuvanje ravnoteže u prirodi, kroz donošenje planskih dokumenata, propisivanje prava i obaveza svih subjekata koji koriste i/ili zagađuju vodu, odnosno koriste vodno zemljište i vodne objekte, izdavanje vodnih akata i kontrola njihove primene; obezbeđenje transparentnosti postupaka za davanje u zakup vodnog zemljišta, kao dobra od opšteg interesa, za namene propisane Zakonom o vodama kao i otklanjanje nedostataka u primeni važećeg Zakona o vodama uočenih u toku primene tog zakona.
Predložene izmene i dopune takođe su i u skladu sa planom, iznetim na sastanaku Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije EU na ministarskom nivou, da Republika Srbija bude u potpunosti spremna da preuzme obaveze iz članstva u Evropskoj uniji do kraja 2018. godine, kao i sa post skrining dokumentom – status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27 životna sredina i klimatske promene.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama sprovodi se u periodu od 11. do 30. septembra 2015. godine. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama je dostupan na internet stranici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine http://www.mpzzs.gov.rs Primedbe, predlozi i sugestije, u vreme trajanja javne rasprave, dostavljaju se Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine putem elektronske pošte na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na adresu: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Republička direkcija za vode, Beograd, Bulevar umetnosti 2a.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.