Pripremu tehničke dokumentacije finansira Vlada Švedske kroz Švedsku agenciju za međunarodni razvoj i saradnju SIDA, a u okviru programa „Podrška razvoju infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine” (PEID).
Prisutnima se obratio Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, istakavši važnost koji će ovaj projekat imati za građane.
„Potpisivanje ovog Memoranduma znači opredeljenje Vlade Republike Srbije i Grada Leskovca da se što pre krene sa rešavanjem problema gradskog kolektora i time stvore uslovi za donošenje odluke o dodeli donatorskih sredstava i realizaciju ukupnog Projekta upravljanja otpadnim vodama Leskovac. Želim da kažem da ispred grada Leskovac postoji tim ljudi koji je spreman da učini sve što je neophodno za uspešnu realizaciju ovog projekta, a sve sa ciljem da naši sugrađani, ali i generacije koje dolaze, žive u što zdravijoj životnoj sredini“, naveo je Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca.
Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, istakla je da će priprema tehničke dokumentacije omogućiti početak radova na rekonstrukciji i izgradnji novog kolektora i neophodne infrastrukture u oblasti upravljanja vodama u Leskovcu.
„Ovaj projekat će omogućiti da Leskovac dobije savremeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, u skladu sa evropskim standardima zaštite životne sredine. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo nastaviće da predano pružaju podršku rukovodstvu Leskovca, kako bismo, zajedničkim snagama, svim građanima obezbedili održivo korišćenje vodnih resursa, zdravu životnu sredinu i kvalitetniji život“, rekla je Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Ona je dodala i da je centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda finansirano od strane Evropske Unije, dok je obaveza finansiranja i izgradnje postrojenja za tretman mulja koji nastaje prečišćavanjem komunalnih voda, obaveza Vlade Republike Srbije i resornog Ministarstva.
„Zahvaljujući naporima gradonačelnika Leskovca, Ministarstva i uspešnoj saradnji sa Vladom Republike Srbije, rukovodstvo Leskovca će ispraviti greške svojih prethodnika i omogućiti realizaciju ovog projekta. Ubeđena sam da će se proces odabira izvođača uskoro uspešno okončati i da ćemo doći ponovo u Leskovac da zajedno otvorimo radove na izgradnji“, istakla je Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Pored projekata u Nišu i Leskovcu, izgradnja infrastrukture za prečišćavanje otpadnih voda čeka sve gradove u Srbiji. Kao što je poznato, Srbija u ovom trenutku prečišćava tek oko 8% komunalnih otpadnih voda. Do 2041. godine, plan je da se u potpunosti usaglasimo sa evropskim standardima za ovu oblast, što znači da je u narednih 25 godina potrebno izgraditi 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda, ukupne vrednosti od oko 5 milijardi evra.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.