Projektom koji je namenjen prilagođavanju lokalnog privrednog i društvenog razvoja na klimatske promene usmeriće se ukupno 12 miliona američkih dolara na inovativna rešenja za izazove smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, saobraćaja, inovativnih modela poslovanja, tehničkih i tehnoloških inovacija, a posebno na upotrebu informacionih tehnologija u ove svrhe.
Za učešće u projektu moći će da apliciraju, kako direktno lokalne samouprave, tako i druge zainteresovane strane kao što su preduzeća, naučno-istraživački sektor, civilni sektor i drugi, uz obaveznu saradnju i u partnerskom odnosu sa lokalnim samoupravama.
Prema rečima državnog sekretara S. Božović, sredstva mobilisana iz različitih izvora, uključujući novoustanovljeni Zeleni fond pod okriljem Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Globalni fond za životnu sredinu (GEF), razvojnu pomoć Evropske unije, Švajcarske, Švedske ali i UniCredit Banke, te samih lokalnih samouprava u Srbiji, biće iskorišćena za promociju lokalnih partnerstava, koja pod vođstvom participirajućih opština mobilišu i resurse privrednih subjekata i organizacija civilnog društva.
S. Božović i S. Nedera, potpisale su projektni dokument prepoznajući veliki uticaj klimatskih promena na lokalnu privredu, infrastrukturu, prirodne i druge razvojne resurse, one su najavile objavljivanje svojevrsnog izazova, kojim će se akteri lokalnog razvoja iz sva tri sektora, javnog, privatnog i nevladinog, pozvati da kandiduju inovativna rešenja za svojevrsnu “aklimatizaciju” lokalnog razvoja u svim njegovim dimenzijama.
Ministartstvo i UNDP saglasni su u tome da projekat predstavlja dobru osnovu da se prepoznaju i maksimalno angažuju nacionalni naučno-stručni i privredni kapaciteti u rešavanju izazova klimatskih promena u Srbiji, a posebno na nivou lokalnih samouprava. U skladu sa globalnim tendencijama, projekat predstavlja model za uvođenje i primenu inovacija na polju nauke i tehnike, kao i inovativnih modela poslovanja i finansiranja.
Republika Srbija posvećena je ispunjavanju međunarodnih obaveza u oblasti borbe protiv klimatskih promena, kao i usaglašavanju sa pravnim tekovinama Evropske unije u ovoj oblasti. U ovom kontekstu značajno je da je Srbija u procesu ratifikacije Sporazuma iz Pariza i da je započela izradu sveobuhvatne nacionalne strategije borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom. Ova dokumenta dugoročno usmeravaju razvoj Srbije ka smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanju otpornosti na klimatske promene. Postizanje ovih ciljeva zahteva akcije na lokalnom nivou, a projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ predstavlja jedan od pionirskih koraka u tom pravcu.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.