Najaktuelniji filmovi o ekologiji i životnoj sredini, kreativne i ekspertske radionice i predavanja, foto izložbe i instalacije će se naći na repertoaru 7. izdanja ovog festivala. Svi sadržaji su besplatni, ali zbog kapaciteta raspoloživih sala, prednost će imati posetioci koji su blagovremeno rezervisali i preuzeli ulaznice putem zvaničnog portala.
Prva projekcija na festivalu je film „Hvatanje sunca“ u izvršnoj produkciji Leonarda Dikaprija koji donosi priču o dva čoveka, vizionara, aktiviste i preduzetnika, sa suprotnih krajeva Planete koji dokazuju da “zelena ekonomija” i očuvanje životne sredine mogu da idu “ruku pod ruku” sa sve većim potrebama za energijom narastajuće globalne populacije.
Takmičarski filmski program donosi 93 najbolja ostvarenja sa međunarodnog konkursa na koji je stiglo 1455 filmova iz 98 zemalja. Ove godine program je podeljen u 6 kategorija: animirani film, film do 1 minuta, omladinski film, kratki film, film o prirodi i srpski film, a svi zainteresovani mogu da uživaju u velikom broju veoma kvalitetnih filmova koji su nagrađeni na različitim festivalima širom sveta.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.