Glavni cilј projekta”Active Sensor Monitoring Network and Environmental Evaluation for Protection and Wise use of Wetlands and Other Surface Waters” je razvoj integrisanog prekograničnog monitoring sistema za potrebe zaštite životne sredine i biodiverziteta, čime će se obezbediti nova prekogranična korelacija i evaluacija podataka. Nosilac projekta je Fakultet tehničkih nauka, dok je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode jedan od partnera. Ostali partneri su Fakultet elektrotehnike, računarstva i informacijskih tehnologija iz Osjeka i Javna ustanova za upravlјanje zaštićenim prirodnim vrijednostima Vukovarsko-srijemske županije iz Vinkovaca.
Uloga Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u projektu je da odredi potrebe i mogućnosti za uspostavlјanje multifunkcionalnog pojasa za zaštitu močvarnih staništa u blizini polјoprivrednog zemlјišta. PZZP će koristiti podatke dobijene od praćenja kvaliteta vode i valorizacije vegetacije obale radi izrade Priručnika za uspostavlјanje i upravlјanje obalnim pojasom vegetacije u Panonskom regionu.
Na posmatranim područjima planirano je da se pored kontinuiranog praćenja kvaliteta vode, primenom aktivne bežične senzorske mreže, periodično radi analiza fizičko-hemijskih parametara vode analitičkim i novim optičkim senzorskim metodama, na osnovu čega će se odrediti preporuke i smernice za postavlјanje i održavanje zaštitnog višenamenskog vegetacionog pojasa na nasipima i obalama močvarnih staništa u blizini polјoprivrednog zemlјišta.
Svi rezultati aktivnosti jedinstvenog prekograničnog mrežnog monitoring sistem za prikuplјanje, evaluaciju, obradu i prezentaciju podataka će biti dostupni široj javnosti putem internet stranice projekta. Takođe, predviđene su i edukativne aktivnosti za decu u osnovnim školama, kao i javne rasprave i obuke zainteresovanih grupa lokalnih zajednica.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.