Neophodno je da korisnici lovišta budu u stalnom kontaktu sa nadležnim kriznim štabovima i nadležnim lovnim inspektorom, radi organizovanja i preduzimanja zajedničkih mera na spasavanju i zaštiti divljači na poplavama zahvaćenim, odnosno ugroženim područjima.
U instrukciji Uprave za šume navodi se da u periodu trajanja vanredne situacije, korisnik lovišta treba da preduzme sve neophodne mere kontrole opšteg stanja divljači i lovišta, obezbeđivanje mira u lovištu, redovno obezbeđivanje dovoljne količine kvalitetne dodatne hrane (prihrane) za divljač u lovištu, kao i mere za obezbeđivanje pomoći i zaštite svim vrstama divljih životinja u lovištu, a naročito zdravstveno ili životno ugroženim jedinkama.
Korisnik lovišta mora da obrazuje komisiju za ustanovljavanje i procenu štete u lovištu, koja će, u roku od 30 dana od dana prestanka važenja vanredne situacije, dostaviti nadležnom lovnom inspektoru.
Korisnik lovišta u Hroniku lovišta upisuje sve podatke o preduzetim merama za: zaštitu divljači, utvrđivanje postojanja i visine šteta na divljači, kao i ostale podatke od značaja za zaštitu divljači i lovišta.
U Upravi za šume podsećaju da Zakon o divljači i lovstvu propisuje zabranu lova lovostajem zaštićenu divljač ako je ugrožena požarom, poplavom, snežnim nanosima, poledicom i drugim elementarnim nepogodama, kao i u skladu sa odlukom o proglašenju vanredne situacije na delu teritoriji Republike Srbije zbog opasnosti od poplava.
Privremena zabrana lova prestaje da važi sa danom donošenja odluke o prestanku vanredne situacije.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.