Izražavajući zahvalnost inostranim partnerima na podršci u realizaciji ovih projekata, ministar Goran Trivan je naglasio da je pitanje upravljanja otpadom jedno od najznačajnijih u oblasti zaštite životne sredine, na čijem rešavanju će se Ministarstvo ubuduće naročito angažovati.
„Srbija nije čista zemlja, i mi moramo raditi na tome da se podigne nivo čistoće, higijene, zdravlja u našoj zemlji. Srbija još uvek nema kapaciteta da to sama uradi, i svaka pomoć međunarodne zajednice je dragocena. Međutim, hoćemo da imamo ozbiljne efekte od novca koji nam dolazi sa strane, i moraće da se zna gde se svaki evro troši“, zaključio je Trivan. Pri tom, naglasio je, ulaganjem u upravljanje otpadom podstiče se razvoj „zelene“ ekonomije i otvaraju nova radna mesta, stvarajući povoljniji privredni ambijent. „Pitanje otpada u Srbiji, kao i druga goruća pitanja vezano za stanje životne sredine, ne mogu se rešavati bez finansijske podrške i pomoći, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Rukovodeći se interesom Srbije, ulaganje u oblast životne sredine može biti ne samo otvaranje mogućnosti za stvaranje zelene ekonomije, već da učinimo da životna sredina bude bolja, zdravija i čistija“, zaključio je ministar Trivan.
Mateja Norčič Štamcar, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, u svojoj pozdravnoj reči istakla da je pretvaranje otpada u resurs jedan od glavnih elemenata cirkularne ekonomije, te da je u Evropskoj uniji cilj da se otpad eliminiše, a resursi koriste na efikasan i održiv način, dok u Srbiji recikliranje i prerada otpada su na prilično niskom nivou, i još nisu uspostavljeni optimalni mehanizmi finansiranja. Pored tvining projekta, Srbija i EU će takođe sufinansirati nabavku opreme za separaciju otpada na izvoru za 17 opština vrednu 6,4 miliona evra, najavila je ovom prilikom Mateja Norčič Štamcar.
Na skupu uvodne reči su održali i Dušan Čarkić, v.d. pomoćnika ministra finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, Nj.E. Jan Lundin, ambasador Švedske i visoki predstavnici ambasada Austrije i Litvanije.
Tvining projekat „Podrška razvoju strateškog okvira u oblasti upravljanja otpadom“ koji finansira Evropska unija u iznosu od 1.500.000 evra kroz IPA pretpristupnu pomoć, i sufinansira Vlada Republike Srbije, predviđeno je da traje 24 meseca. Partnerski ga realizuju Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, Agencija za životnu sredinu Austrije (Umweltbundesamt), kao vodeći partner, Agencija za životnu sredinu Švedske (Naturvårdsverket) i Ministarstvo za životnu sredinu Litvanije, kao mlađi partneri. Svrha projekta je razvoj i unapređenje sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji, kroz upotpunjavanje strateškog i zakonodavnog okvira i potrebnih sektorskih planskih dokumenata u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije. U okviru projekta predviđena je izrada Nove nacionalne strategije upravljanja otpadom, Nacionalnog plana upravljanja otpadom, Nacionalnog programa prevencije otpada, i razvoj seta ekonomskih instrumenata za implementaciju Plana upravljanja čvrstim komunalnim otpadom.
U okviru drugog započetog projekta, Projekta primarne separacije otpada, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, EU i Švedska podržaće uvođenje primarne separacije u četiri regiona sa sanitarnim deponijama kojima upravljaju javna preduzeća - Duboko, Pirot, Srem-Mačva i Pančevo. Cilj je da stopa reciklaže u četiri regiona poraste na 15% u roku od dve godine nakon uvođenja, što bi značilo da više od 32.000 tona reciklažnog materijala godišnje ne bi bilo deponovano u ovim regionima.
Očekuje se da započeti projekti doprinesu boljem upravljanju otpadom u Srbiji, što podrazumeva reciklažu iskoristivih materijala iz otpada, bolju zaštitu životne sredine i ljudi od opasnih materija, a samim tim i opšte poboljšanje kvaliteta života građana Srbije. Rezultati projekta takođe će pomoći Srbiji u pripremama pregovora Poglavlja 27 u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.