Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ukazao je na to da je potpisivanje sporazuma nastavak kompleksne i kvalitetne saradnje između Vlade Nemačke i Privredne komore Srbije.
Osnovna poruka ovog sporazuma jeste da se otpad ne tretira kao smeće, već kao proizvod i šansu za rast i razvoj. Srbija, pre svega usled neadekvatnog tretiranja otpada, gubi 50 miliona evra godišnje, istakao je Čadež.
Klaus Šmit, vođa projekta GIZ IMPACT rekao je da je cilj sporazuma sa Privrednom komorom Srbije uspostavljanje cirkularne ekonomije na nacionalnom nivou. „Trudimo se da podignemo nivo međuopštinske saradnje kao i nivo privlačenja investicija, jer se sve više odustaje od odlaganja otpada na deponije i ide u pravcu modernijih tehnologija. Nastojimo da na poseban način uključimo osetljive grupe, pre svih Rome koji se bave reciklažom, u nove sisteme upravljanja otpadom da ne bi izgubili mogućnost da zarade za svoju egzistenciju“, naglasio je Šmit.
GIZ je dugo aktivan u oblasti praćenja kako se upravlja otpadom, a stečeno iskustvo i znanje želi da podeli sa našim partnerima u Srbiji, istakao je Šmid Jirgen, savetnik za ekonomsku saradnju u Ambasadi Nemačke u Srbiji. Prema njegovim rečima, veoma je važno da se uspostavi veza između zaštite životne sredine i reciklaže u Srbiji, kako bi efekti bili optimalni.
Bitno je povezati zaštitu životne sredine sa otvaranjem novih radnih mesta, kako za unapređenje razvoja ove oblasti poslovanja, tako i čitave privrede. Siniša Mitrović, savetnik u Centru za zaštitu životne sredine PKS ukazao je da će paket ekoloških zakona koji je Skupština usvojila 19. februara napraviti potpuno novi regulatorni okvir za cirkularnu ekonomiju, time i za novu društvenu vrednost kada je u pitanju otpad.
Privredna komora Srbije radiće na daljem unapređenju reciklažne industrije Srbije, kako bi Srbija postala vodeća zelena industrija regiona. Nova cirkularna ekonomija, uz podršku GIZ-a predstavlja razvojnu šansu za lokalni ekonomski napredak, podizanje nivoa zaposlenosti, zelenih radnih mesta i novog inkluzivnog rasta ka socijalno odgovornoj ekonomiji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.