Jedan od globalnih ekoloških problema današnjice je deforestizacija, odnosno gubitak šuma. Alarmantni su podaci koji govore da se godišnje na planeti poseče oko 100.000 kvadratnih kilometara šuma. Radi ilustracije, to je površina koja odgovara teritoriji Srbije i Crne Gore. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obeležilo je 43. Međunarodni dan zaštite životne sredine sadnjom 43 stabla u šumi Košutnjak, kao doprinos razvoju ekološke svesti i uticaja na životnu sredinu.
„Danas smo na Košutnjaku u funkciji obnove naših šuma, ali i jednako tako naše Ministarstvo je bilo i biće posvećeno očuvanju i unapređivanju kvaliteta svih medija životne sredine. Očuvana životna sredina ne predstavlja trošak, već daje ekonomske koristi kroz poboljšanje zdravlja ljudi, nižu stopu smrtnosti, duži i kvalitetniji život, smanjuje štete koje se nanose poljoprivredi i imovini usled zagađenja, obezbeđuje zdravije i funkcionalnije ekosisteme i očuvanu prirodu, kao i bogat biodiverzitet Srbije“, rekla je ministar Bogosavljević Bošković.
Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana zaštite životne sredine je „Sedam milijardi snova, jedna planeta, konzumiraj pažljivo“.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.