„Mali pesak“ obuhvata travna peščarska i stepska staništa duž leve obale Karaša, dok reka Nera teče duž granice Srbije i Rumunije, povezujući Karpate i Panonsku niziju. Zahvaljujući različitosti terena, kao i mestu susreta obronaka Karpata, Dunava i vojvođanske nizije, reka Nera je, tekući kroz ravnicu zadržala planinski tok, a njen biljni i životinjski svet karakterističan je za brdske predele.
Osobenost Nere čini i prisustvo riba karakterističnih za brdske reke, dvoprugaste uklije i potočne mrene, kao i manića, retke i ugrožene vrste. Herpetofaunu ovog područja karakterišu stepski gušter i smuk. Tekunica je životinjska vrsta koja se nalazi na svetskoj Crvenoj listi ugroženih vrsta. Niska zeljasta vegetacija i suva podloga pašnjačkih terena ključni su za opstanak tekunica koje su, kao omiljeni plen, neophodne za opstanak orla krstaša i drugih ugroženih grabljivica.
Pokrajinskom skupštinskom odlukom 2015. godine, ovo prirodno dobro zaštićeno je i proglašeno Predelom izuzetnih odlika "Karaš -Nera". Zaštićeno područje “KARAŠ-NERA” povereno je na upravlјanje Javnom preduzeću „Direkcija za izgradnju opštine Bela Crkva“ koja će morati da sprovodi mere zaštite i unapređenja ovog područja. Nevladine organizacije već godinama aktivno učestvuju u borbi za zaštitu ovog područja, a među najaktivnijim organizacijama je Udruženje građana Aurora.
Osim nekontrolisane seče stabala, potrebno je rešiti pitanje nekontrolisane ekploatacije šljunka i peska iz korita obe reke, sprečavati pretvaranje prirodnih površina u smetlišta i strogo kontrolisati izgradnju objekata na nepredviđenim mestima, kao što su mini hidrocentrale. Sa sličnim problemima suočili su se i stanovnici Rumunije. Na gornjem toku reke Nere planirana je izgradnja mini centrala, ali je ona zaustavljena angažovanjem nevladinog sektora i protestima lokalnog stanovništva.
Na stotinak kilometara udaljenosti od Bele Crkve živi preko 2 miliona stanovnika kojima je ovo zaštićeno područje lako dostupno. Izgrađeni putevi čine Neru, Karaš i Mali pesak poželjnim destinacijama, gde se može uživati u nenarušenim prirodnim vrednostima. Predeo izuzetnih odlika “KARAŠ-NERA” predstavlja oazu očuvane prirode koja ima mogućnost održivog razvoja kroz obrazovne i eko-turističke programe. Radi bolje informisanosti posetilaca o prirodnim vrednostima područja, Udruženje građana Aurora postavilo je tri info table.
Ovo područje ima svetski značaj: uklјučeno je u međunarodne ekološke mreže i vrednovano je kroz Ramsarsku konvenciju. Reka Nera predstavlјa ekološki koridor od međunarodnog značaja dok su peščare i stepe, kao najupadlјiviji predeo dinskog relјefa u Srbiji, prioritet za zaštitu u celoj Evropi. Upravljaču, stručnim i inspekcijskim organima slede veoma teške i odgovorne dužnosti da očuvaju ovo područje na korist prirode i lokalnih zajednica, a posetiocima se pruža mogućnost da upoznaju ovo, po mnogo čemu, jedinstveno prirodno dobro.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.