Ovaj Zakon je prvi zakon u oblasti klimatskih promena, čime počinje zakonsko uređenje ove oblasti, dok se usvajanje zakona očekuje tokom 2016. godinu.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković je otvarajući sednicu, navela da je cilj tog skupa analiza aktivnosti i postignutih rezultata u 2015. godini u oblasti klimatskih promena, kao i konsultacije po pitanju planova za 2016. godinu.
“Težnja je da se unapredi rad u oblasti klimatskih promena i učini još transparentnijim i efikasnijim i kreira na način da ispuni potrebe, sa aspekta zahteva međunarodne zajednice, procesa harmonizacije nacionalnog sa EU zakonodavstvom, ali i održivog i konkurentnog razvoja privrede u Republici Srbiji“, rekla je Bogosavljević Bošković.
Takođe, istaknuto je da su izrađeni Prvi dvogodišnji ažuriran izveštaj i Druga nacionalna komunikacija obaveza Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, uz napomenu da oni predstavljaju obavezu prema međunarodnoj zajednici, ali takođe i obavezu prema nama samima. Ova dokumenta daju presek stanja po pitanju emisija gasova sa efektom staklene bašte, očekivani trend emisija u periodu do 2020 i 2030. godine, ali i opcije smanjenja istih kako bi se Srbija pridružila putu razvoja sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je sve više zahtev međunarodne zajednice i uslov konkurentnosti privrede, posebno nakon Konferencije u Parizu.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.