Nazivom "Labudovo okno" obuhvaćen je kompleks veoma raznolokih vodenih i suvozemnih staništa na kontaktu Dunava i Deliblatske peščare. Čine ga tok Dunava dužine 20 kilometara, od ade Žilove kod Dubovca, do ušće reke Nere i Ramskog brda.
Područje "Labudovo okno" postalo je jedna od najvažnijih migratornih stanica i zimovališta ptica vodenih staništa iz Evrope. Svake godine, stotine hiljada ptica vodenih staništa zaposedaju usporene vode Dunava i njegovog priobalja.
„Kada smo 2008. godine pokrenuli ovu ediciju, mnogi su sumnjali da je moguće da jedan pokrajinski sekretarijat izdaje ovakve knjige, pogotovu ediciju koja ima kontinuitet“, rekao je na promociji monografije pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović i dodao da je uspeh što su za osam godina izdate četiri monografije.
„Zašto Labudovo okno? Poznato je da su vodena staništa najugroženija. Bez vode nema života. S druge strane, ono malo vode što je ostalo je zagađeno u mnogim regionima. Moramo da se borimo da čuvamo kvalitet voda. S treće strane, priča se o nastupanju klimatskih promena. Imaćemo problema sa vodom za piće, za vodosnabdevanje, kao i probleme od velikih voda, od poplava. Jedno od rešenja da ove probleme držimo pod kontrolom i da ih rešavamo, jesu ramsarska područja – vodena staništa od posebnog značaja, od svetskog značaja po Ramsarskoj konvenciji. Očuvana vodena staništa osnov su opstanka i nas ljudi i jedinstvene prirode biodiverziteta. Labudovo okno je tipičan ptimer jednog područja u Srbiji, jedinstvenog na nacionalnom nivou i, po mnogima, i u evropskim razemarama i zaslužuje da ima ovakvu knjiugu“, rekao je dr Slobodan Puzović.
Inače, Ramsarskom konvencijom o vodenim staništima, potpisanom 1971. godine, obezbeđuje se osnova za očuvanje i mudro korišćenje vodenih staništa i njihovih resursa. Na listi ramsarskih područja od međunarodnog značaja, do 2012. godine, našlo se ukupno deset područja iz Srbije, od toga osam u Vojvodini.
Povodom promocije "Labudovog okna" otvorena je izložba fotografija Labudovog okna autora Geze Farkaša.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.