Ambasadorka Francuske Kristin Moro istakla je važnost održane Konferencije o klimatskim promenama i naglasila „ Po prvi put donet je pravno obavezujući akt, ali da nas čeka dug put u sprovođenja i implementacije svega što je dogovoreno“.
„Konferencija UN o promeni klime u Parizu predstavljala je veliki ispit ne samo za oblast klimatskih promena, već i međunarodnih odnosa, a verujem i veliki izazov za francusku diplomatiju. S obzirom da je Sporazum u Parizu postignut, da ga je usvojilo 195 država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime, evidentno je da su ovi ispiti uspešno položeni. Istovremeno, želela bih da iskažem poštovanje Vladi Francuske, čije su aktivnosti, poslednjih godinu dana, predstavljale važan faktor za postizanje ovog Sporazuma“, rekla je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković .
Ministarka je istakla da usvajanje Sporazuma iz Pariza predstavlja prekretnicu u kreiranju budućnosti naše planete i izraženu spremnost na ograničenje rasta globalne srednje temperature značajno ispod 20S, sa tendencijom ograničenja na 1,50S i podsetila da je Republika Srbija ovu potrebu prepoznala i u junu dostavila svoje ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, čime je među prvih 10 država u svetu i prva u regionu pokazala političku spremnost da doprinosi globalnim ciljevima borbe protiv klimatskih promena, ali i uspehu Konferencije u Parizu.
Bogosavljević -Bošković je najavila da je u planu izrada Strategije borbe protiv klimatskih promena, sa akcionim planom, koja će početi u prvoj polovini sledeće godine i trajati dve godine u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji i istakla da će Strategija biti zvanični dokument Srbije do kraja 2019. godine, što će Srbiji obezbediti ispunjenje i obaveza iz Sporazuma, koja se tiče dostavljanja revizije ciljeva smanjenja emisija do 2020. godine.
Prihvatanje činjenice da smo ovu planetu dobili samo na korišćenje od naših predaka, a pozajmljujemo je od naših potomaka, svrstava nas u grupu onih koji teže da budu deo rešenja, a ne deo problema. Energetska kriza, odnosno potreba za štednjom energije, rezultirala je izuzetno značajnim napretkom tehničkih rešenja.
Čovek je deo prirode i neraskidivo je povezan sa njom. Za zdravlje svakog čoveka i i njegovu psihičku i fizičku ravnotežu neophodan je što duži boravak u prirodi, ali i korišćenje njenih resursa. Banjska lečilišta predstavljaju mesta gde se uz pomoć prirode pomaže isceljenje svakog bolesnog organizma a turistima pruža mogućnost opuštanja i razonode u prijatnom i zdravom okruženju.
Krаđa električne energije predstavlja vаžаn tehnički, ekonomski, prаvni problem i direktno ugrožаvа isporuku ovog vida energije. Samim tim, borbа protiv krаđe električne energije jeste zаdаtаk od opšteg društvenog znаčаjа.
Ova negativna pojava koja je u usponu, prisutna je i u razvijenim zemljama gde se prosek gubitaka do 7% smatra ekonomski održivim. Kod nas, situacija je ozbiljnija.
Sve uređene države sveta već su različitim merama regulisale upotrebu štedljivih sijalica, tako da su one obavezne u svim javnim zgradama. Za njihovu kupovinu daju se značajne poreske olakšice, dok postoje države poput Australije koje su potpuno zabranile prodaju klasičnih sijalica.
Ubrzani razvoj novih tehnologija danas nalaže neophodnost stalne edukacije i pravovremene informisanosti zaposlenih u svakoj odgovornoj kompaniji.
Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.